RALE MILENKOVIĆ O BORBI PROTIV BANALNIH PROGRAMA: Časno se koprcamo
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 07.08.2017 | 11:11 >> 11:10
"Patuljci sa naslovnih strana" je novi film reditelja Milorada Milinkovića, a čiji naslov očigledno stavlja pod znak pitanja naše uzore, stremljenja i na šta smo spremni da ih dosegnemo. Jednu od glavnih uloga tumači Radoslav Rale Milenković, koji za Srpski telegraf objašnjava da igra inspektora Voju, zapravo manijaka.
- Voja je zadrt, ekstremnih shvatanja i sistema vrednosti i shodno tome se ponaša, pa izaziva bolesne posledice po druge ljude - kaže Rale.
Siže priče bi mogao da glasi - kako izgleda kada rijaliti uzvrati udarac, jer se jednom od uspešnijih kreatora ovakvog programa život počne odvijati po brutalnom scenariju ovakvih emisija.
- Da li je išta baš onako kako nam se čini, to je pitanje za sociologe, psihologe i psihijatre, kako bi detektovali dijagnozu i predložili terapije. Mnogo smo mi bolesniji nego što izgleda. Zarobljeni smo užasom i dnom rijalitija u koje je pretvorilo to takmičenje kvazistvarnosti i doslovne stvarnosti. To je mrtva trka i teško je da čovek poveruje da nikako da lupi o dno - smatra Milenković i dodaje da svakim pokretom samo dalje u ambis padamo i da nema pravi naziv za nesrećan niz u kojem smo se našli.
- Moja bi majka umela da kaže "od zla oca i još gore majke". Mi smo osuđeni na loše, očigledno. Rijaliti samo daje izbrušene, izoštrene slike stvarnosti našeg istorijskog trenutka, stanja sveta i duha. Pojedinačno se koprcamo, ali ne može se tu mnogo. Samo sebe tešiš što vaspitavaš decu da budu časna, da žive kako treba... - kaže Milenković i upozorava da časni ne mogu da prođu dobro u ovakvom okruženju.
- Umesto da se društvo bori protiv banalnog, materijalnog, oličenog u pohlepi i gramzivosti, vi vidite da nas institucije ili, bolje reći, simulacije institucija uveravaju da je sistem vrednosti zasnovan na duhovnim vrednostima i moralu u stvari samo smetnja za odvijanje poslova. Nema mnogo nade. A kad nema nade i utehe, jedino vam preostaje vera. U šta god... Svedeni smo na časno koprcanje. Ono nikada ne prestaje i ne utiče na tok stvarnosti. Dno je nedostižno jer se sve odvija u nekom antiprostoru gde nema ni vremena, sve je agonija koja se ponavlja i time produbljuje - zaključuje Rale Milenković.