Serđi Lopez, španski glumac i ovogodišnja zvezda Kustendorfa!
IZVOR: Katarina Stamatović/TANJUG - 13.01.2019 | 16:15
MEĆAVNIK - Obično se govori o časti i privilegiji da se bude velikodušan i nekom dodeli nagrada, ali ovaj put je iz dna moje duše, jer se radi o čoveku koji je napravio toliko uloga da se to graniči sa nenormalnim i nemogućim, kazao je osnivač Kustendorfa Emir Kusturica prilikom uručenja Nagrade za buduće filmove španskom glumcu Serđu Lopezu.
Foto: Tanjug/R. PRELIĆ
Naš čuveni reditelj je potom obećao da će u nekim od svojih narednih filmova ponuditi ulogu Lopezu, koji je bio vidno dirnut priznanjem i činjenicom da nagradu prima baš iz Kustinih ruku.
LEPO POČELO
- Ludo je što vi govorite o privilegiji i časti, a ne znate šta mi znače vaši filmovi. Za mene je san što sam ovde i ova nagrada je za mene čudo - izjavio je španski glumac, koji je u zavejanom Mećavniku dočekan tradicionalno sa pogačom, solju i rakijom.
- Lepo je počelo - našalio se Lopez po dolasku u Drvengrad i odmah od domaćina zatražio pomoć da na srpskom kaže nazdravlje i živeli.
Za mene su svi filmovi politični i kod filma nije važna samo lepa slika već da on govori nešto, poručuje laureat Nagrade za buduće filmove |
Odmah po uručenju Nagrade za buduće filmove prikazan je film "Srećan kao Lazaro" rediteljke Aliće Rorvaher, u kom zapaženu ulogu igra nagrađeni Španac, a koji je na radionici za studente i mlade autore na Mećavniku govorio o ostvarenju zajedno sa kolegama Adrijanom Tardiolom i LukomČikovanijem.
Foto: Tanjug/R. PRELIĆ
Film nagrađen za najbolji scenario u Kanu predstavlja priču o susretu Lazara, mladog paora koji je toliko dobar da ljudi često misle da je ograničen, iTankredija, mladog plemića čija je majka kraljica cigareta i tretira farmere kao robove. Lopez, koji je i u dosadašnjoj karijeri tumačio prognane i likove sa margine, ističe da su mu takve uloge uvek bile važne jer je moć koju ljudi imaju veoma politička.
- Za mene su svi filmovi politični i ovaj film je vrlo političan, govori o snazi dobrote, nevinosti, saosećanja sa ljudima i svemu onome što je deo čoveka i što nam je potrebno. Kod filma nije važna samo lepa slika već da film govori nešto. "Srećan kao Lazaro" govori o velikoj prevari, velikoj laži, jer im markiza ne govori o dolasku kapitalizma, postojanju sindikata, i mislim da i mi živimo u velikoj laži koja nam govori da je samo jedan sistem moguć, a Kusturičin Drvengrad je dokaz da to nije tačno, da je moguća druga realnost, da možemo da menjamo svet - pojasnio je Lopez, koji je domaćoj publici poznat po ulogama u filmovima "Panov lavirint" Giljerma del Tora, "Vestern" Manuela Poarija, "Slatke prljave stvari" Stivena Frirsa i "Žena za ukras" Fransoa Ozona.
- Preferiram da uvek držim distancu u odnosu na karakter koji tumačim, jednostavno ti meni bubreg, ja tebi pasoš i svi su srećni. Zabavnije je igrati loše momke. Uvek je zabavnije igrati vuka nego Crvenkapu - dodao je glumac.
Foto: Tanjug/R. PRELIĆ
Za Lopeza je snimanje filma "Srećan kao Lazaro" bilo vrlo emotivno iskustvo, pre svega zahvaljujući rediteljki, koja je, kako je objasnio, učinila da se svi osećaju kao porodica, bitni njoj i filmu. Istakao je i to da su glumci veza između reditelja i publike i da imaju zadatak da prenesu priču reditelja.
Mladi Tardiolo je na Mećavniku ponovio da nije profesionalni glumac i da mu je uloga Lazara prvo iskustvo u filmskoj industriji, zbog čega je na početku osećao strah, dok je Čikovani ispričao da ga je rediteljka otkrila na internetu gledajući muzičke spotove koje je radio.
Prema rečima glumaca, Rorvaherova s njima nije mnogo razgovarala o ideji filma i samoj priči, želela je da oni žive situacije iz filma, čak i da ne čitaju scenario po nekoliko dana.
KAPITALIZAM BEZ IZBORA
- Kada sam pogledao film, shvatio sam da je to zapravo film o društvu danas, da smo mi i danas robovi - ocenjuje Čikovani.
Lopez izdvaja segment filma u kom markiza Alfonsina de Luna na pitanje sina dokle će zavaravati farmere da su kmetovi koji nemaju prava na platu kaže da oni ne znaju za drugačiji život i da bi, kada bi im dala slobodu, opet živeli zarobljeni u svojoj bedi.
- To je jedan od najvažnijih segmenata da je život takav kakav je i da ne postoji druga realnost. Isto je u današnjem kapitalizmu - ljudi u kapitalizmunemaju izbora. Kapitalizam je baziran na ideji da svako misli samo na sebe, da sebi obezbedi komfor, da mu bude toplo, udobno... Tragedija savremenog sveta je usamljenost - zaključio je Lopez.