Sloboda je u nama: Rejfu Fajnsu uručena nagrada na 47.festu!
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 24.02.2019 | 16:48
Sa spiskom u ruci, nakon projekcije filma “Bela vrana” britanski reditelj i glumac Rejf Fajns u subotu uveče izašao je pred publiku Festa i odreda se zahvalio svima koji su pomogli da se ostvarenje koje je pre dve godine snimao u Beogradu, učini onakvim kakvo je.
Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ
Fajns je zatražio da se upale svetla i ustanu oni koji su učestvovali u projektu kako bi im posebno zahvalio, a sa njim na sceni bili su Nebojša Dugalić,Igor Filipović i Jovo Maksić , za koje je rekao da su izvanredni, ali i direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Konstantin Kostjukov sa članovima ansambla.
Ranije tog dana tokom druženja sa novinarima, glumac je istakao da se Beogradu vraća zbog ljubavi i gostoprimstva koje je ovde doživeo, ali i neverovatne požrtvovanosti članova ekipe.
Budući da “Bela vrana” govori o sudbini slavnog ruskog baletana Nurejeva i njegovom begu od represivnog socijalističkog režima, Fajns je upitan o slobodi danas.
- Ne može da se pravi paralela između onog vremena i današnjeg. Puno je pisano i ja sam mnogo čitao, ali shvatite, ja sam rođen na zapadu i ja sam samo čitao o tome. Nurejev je pod političkim pritiscima pronalazio slobodu u sebi, u plesu. S druge strane, umetnici tamo jesu bili negovani. Zato sam obratio pažnju na vizuelni momenat i naglasio kolorit grada kako bih pokazao da, uprkos kontroli KGB, ljudi žive u ljubavi, toleranciji, da slave život – kazao je poznati glumac, ali i dodao da sloboda može da bude pitanje i države u kojoj se nalazimo, konkretnog sistema.
Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ
- Umetnici negde jesu kontrolisani i cenzurisani, ali znate, čak i u liberalnim društvima svedoci smo nametanja vrlo rigidnih pravila koja, hteli ne hteli, ukidaju veliki deo slobode. Zato ona i jeste samo u nama – poručuje Fajns koji u filmu igra Aleksandra Ivanoviča Puškina, mentora i učitelja Rudolfa Nurejeva. Puškin je zdušno svoje znanje pružao mladom igraču, pa Fajns komentariše kako je čak i tada takav čovek bio retkost.
- Bio sam premlad da gledam Nurejeva kako pleše, ali bio sam uvučen u tu priču kada sam pročitao samo nekoliko poglavlja njegove biografije u kojoj se govori o životu u Sovjetskom Savezu, prikazuje mladog čoveka odlučnog da se ostvari kao umetnik. Priča je smeštena u jedan poseban istorijski trenutak, u vreme kraja Drugog svetskog i jeku Hladnog rata i konflikta između Istoka i Zapada… Puškin je bio pravi umetnik i čista duša, a takvi ljudi i pedagozi su veoma retki i potrebni da bi se uradilo nešto veliko. Puškin je ceo svoj život posvetio poslu i u tome pronalazio slobodu i smisao. Ne smatram ga kukavicom jer nije pobegao iz Rusije – ističe Fajns.
Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ
Budući da naslov filma nosi određenu simboliku, reditelj priznaje da se i sam osećao kao bela vrana u nekim periodima života.
- Najčešće je to bilo u školi. Nisam se sjajno snalazio i često sam se osećao kao neki autsajder- kazao je Fajns i za kraj napomenuo da je Beograd veliki potencijal za kinematografiju, da bez ovdašnje ekipe nikada ne bi snimio film, a da ga velikodušnost srpskog naroda i danas oduševljava, naročito što je “Belu vranu” snimao sa više nego skromnim budžetom, a ovde mu je pomoć došla sa svih strana.