Anjes Marten-Ligan u Beogradu i Novom Sadu: Poludela sam od sreće zbog poziva u Srbiju!

Foto: Promo foto

Anjes Marten-Ligan...

Danas ima milionske tiraže širom sveta.

Francuska književnica, autorka svetskih bestselera "Srećni ljudi čitaju i piju kafu" i "Život je lak, ne brini" Anjes Marten-Ligan druži se u petak veče u Beogradu sa čitaocima u Studentskom kulturnom centru, a već sutra od 16 do 18 sati potpisivaće knjige na Novosadskom sajmu knjiga.

"Srećni ljudi čitaju i piju kafu" upoznaje nas sa Dijan čiji se savršen život pretvara u agoniju kada joj suprug i ćerka ginu u saobraćajnoj nesreći. Izgubljena u limbu uspomena, ona više ne zna kako da nastavi da živi, a izlaz vidi u malom gradiću na irskoj obali... "Život je lak, ne brini" je priča o Dijaninom povratku starom životu i kafeu koji je vodila.

Anjes Marten-Ligan je po profesiji psiholog, pa ne čudi to što su nam likovi tako bliski i što se bez poteškoća poistovećujemo s njima. To objašnjava desetine hiljada čitalaca njenog prvog romana koji je sama objavila na Amazonu Kindl. Zahvaljujući svojim prvim čitaocima, Anjes Marten-Ligan brzo je zapazila i jedna prava izdavačka kuća, a zatim je popularnost rapidno porasla.

Kako ste došli na ideju da pišete o tragičnom gubitku?

- Jednoga dana, moj muž i moj stariji sin, koji je tada još bio beba, igrali su se preda mnom u dnevnoj sobi. Vreme kao da je stalo za trenutak, i obuzela me je neopisiva sterpnja. Šta bi bilo sa mnom ako bih ih izgubila? Pomislila sam da bih otišla negde daleko, daleko, da pobegnem od svega i celog sveta, kako bih bila sama sa svojim bolom. Odatle je došla ideja da pišem o žalovanju i gubitku.

Kao psiholog, šta mislite, šta je to što neke ljude učini jakima toliko da su sposobni da se izbore sa svakom situacijom, a neki se „polome" i pred najmanjim porazom?

-Tokom godina prakse, radila sam isključivo sa malom decom. Lično sam uverena da vrlo često, pred velikim izazovima - koje bismo rado izbegli - otkrivamo u sebi sposobnosti za koje nismo mi pomišljali da ih posedujemo. I da isto tako, upoznajemo postepeno sebe kroz sve teške situacije kroz koje prolazimo.

Čega se Vi plašite?

-Da izgubim tri bića do kojih mi je najviše stalo: mog muža i moja dva sina.

Postoji li univerzalni savet za oporavak od gubitka?

- Osim da pustite vreme da uradi svoj posao, ne verujem da postoji savet. Svako se nosi sa tim kako može, i sa alatom koji ima. Nema metoda.

Kako živeti ispunjeniji život?

- Biti svoj, prihvatiti sebe i voleti život.

Da li ste kao psiholog imali klijente koji su u životu videli besmisao i koji prosto nisu mogli da se izvuku iz lošeg raspoloženja?

- Ne bavim se psihoterapijom već godinama, ne bih  dala nikakav savet osim da se potraži pomoć stručnjaka.

Jeste li bili u Irskoj? Vašu junakinju je ta zemlja zaista obeležila... Zbog čega baš Irska?

- Ja sam Bretonka. Možda tu postoji neka veza? Ta zemlja me oduvek privlačila zbog svojih pejzaža i klime. Kada je trebalo da izaberem zemlju u koju će se Dijan „skloniti", Irska mi se prirodno nametnula. Prvi put sam tamo otišla kada sam pisala roman, i bukvalno sam se zaljubila u tu zemlju, njenu kulturu, divlje pejzaže, kišu, vetar, stanovnike... eto zašto sam tamo otišla još nekoliko puta od tada.

Volite li da putujete i šta za vas predstavljaju putovanja? Da li ste više putnik ili turista?

-Naravno da volim da putujem. Poludim od sreće na ideju da posetim, makar i kratko, Srbiju zahvaljujući vašem pozivu. Nedostaje mi vremena za velika i duga putovanja, pa radije biram kratka putovanja kako bih otkrila nove gradove ili regije.

Koje su Vam asocijacije na sajmove knjiga i šta mislite šta čitaocima predstavlja autogram dragog pisca?

- Često idem na sajmove i druženja sa čitaocima po knjižarama i to su za mene uvek dirljivi trenuci, ti susreti  me hrane, dirne me što putuju da bi me upoznali, razmenili nekoliko reči sa mnom. Zahvaljujem im iz dubine duše što mi daruju te zajedničke trenutke.