Srpski pozorišni amater sa najvećim brojem nagrada u regionu: Publika se pali na pristakluk!

Foto: Privatna arhiva

Meša Šendelj Žak...

IZ PARIZA U PRIJEPOLJE

- Pošto je sve u kulturi, i ne samo u kulturi, izgubilo značaj i vrednost, tako su i nagrade postale bez posebnog značaja. Međutim, ima nekih koje glumcu mnogo znače. Ja sam pre dvadesetak godina dobio nagradu od Saveza amatera Srbije za dugogodišnji pregalački rad, Veliku nagradu publike na festivalu u Trebinju kada je bio jugoslovenskog ranga. Na dan grada Prijepolja dodeljeno mi je priznanje za doprinos za razvoj pozorišne umetnosti i kulture. Ovo je prvo priznanje nekome ko se bavi umetnošću jer su se uvek i isključivo nagrađivali sportisti i političari - skreće pažnju Žak.

Ipak, u mračnim dijagnozama krunski dokaz Žakove istinske ljubavi prema istinskoj umetnosti je i činjenica da je sa svojih 16 godina pokrenuo prvi fanovski časopis posvećen Terezi Kesoviji. Kaže, reč je o čistom divljenju i poštovanju.

Foto: Privatna arhiva

Žak sa Terezom Kesovijom...

- Obožavam dobru i vrednu muziku. Izuzetno volim i klasiku zato u svojim projektima koristim isključivo tu muziku. Kao tinejdžer osnovao sam fan-klub velike balkanske dive Tereze Kesovije. Klub je radio više od 10 godina, imao više od 4.000 članova i izdao pravi list o Terezi i ona je bila jedina i prva pevačica sa svojim listom. Posetila je klub u Prijepolju došavši direktno iz Pariza. Bio je to svojevrstan događaj. Bilo je zanimljivo da neko u Prijepolju osnuje prvi njen klub, a ne u Dubrovniku, Zagrebu ili Beogradu - ponosan je Žak i na činjenicu da je dan-danas sa uživanjem sluša, ali i da su sada već dugogodišnji prijatelji. Baš zato ga brinu uzori današnjih mladih.

Foto: Privatna arhiva

Žak...

- Ima dobrih umetnika, ali mladi takve zaobilaze i ne znaju ko su. Njima su idoli oni iz najgorih javnih nastupa, sa milionima pregleda, najprimitivniji i najnevaspitaniji. To su oni koji su došli sa ulice - zabrinut je Žak i pita se šta će biti sa tom omladinom i koji je njen put.

Kako kaže, san svakog amatera jeste da dospe do prestoničkog teatra, ali je taj san u rangu naučne fantastike uz toliko diplomiranih glumaca koji se bore za mesto u Beogradu.

- Mnogi od njih neće da napuste Beograd i pređu u profesionalno provincijsko pozorište jer si tamo "niko i ništa", a u Beogradu će da nosi i tacnu preko scene. Amaterski glumac je za publiku i stručne ljude uvek amater ma koliko vredeo. Mnogi su vrhunski talenti i često nadmaše profesionalce - kaže Meša. Tome u prilog govori i činjenica da se Pozorište Doma kulture u Prijepolju poslednjih godina uhvatilo ukoštac sa velikim temama koje se nadvijaju nad svetom. "Noć bogova", "Orkestar Titanik" i "Pukovnik ptica" su samo neke od uspešnih predstava, a samo zahvaljujući rediteljima i glumcima. Uprkos njihovoj posvećenosti, Žak primećuje da se publika i dalje pali na prostakluk, primitivizam i najgore politikantstvo, koje ide naruku širokim masama.

Foto: Privatna arhiva

Meša Šendelj Žak...

NEZAINTERESOVANI KRITIZERI

- Narod je kulturno nepismen i pojedinci svojim projektima, ponašanjima i nastupima još više ga guraju u provaliju neznanja. Oni koji se pitaju u kulturi u većini slučajeva su "zidari neznanja". Publiku to ne interesuje i zato ih nema na kulturnim dešavanjima - iskren je Žak i dodaje da su upravo oni koji suštinski ne mare za kulturu njeni najžešći kritičari.

Uvrede u ime teatra Žak, kako ga najviše ljudi i zovu, osnivač je i alternativnog Kluba Teatar, sa čijim je projektima nastupao na međunarodnim i balkanskim festivalima, kao i na Festivalu novih teatarskih formi, odakle je poneo brojna priznanja. Kruna njegovog pregalaštva, kaže, učešće je u pratećem programu Bitefa. - Međutim, današnje angažovano pozorište postalo je pamflet i zbog toga sam napravio pauzu da ne bih i sam upao u taj proces. Nisam spreman za političke rasprave i da u ime teatra nanosim uvrede i ljagu - kaže Žak i otkriva da još sanja da igra mentalno i fizički oštećenog čoveka. To bi, kaže, bila njegova najbolja uloga.

Pozorište u podrumu Još kao dečak od desetak godina Žak je u podrumu napravio pozorište i sa vršnjacima izmišljao tekstove, scene i pokrete. Već 1980. stao je na pravu scenu i to ga je zarazilo za ceo život, pa je odigrao više od 40 uloga, ali i potpisao dvadesetak pozorišnih projekata. Autor je prvog dočeka Nove godine na otvorenom, kao i prvog gradskog maskenbala za odrasle. Nagrade ga čekaju na svakom koraku, ali Žak priznaje da mu snagu troše sujete, laži i pokvarenosti onih koji zavide, pa se nosi mišlju da je vreme da na sve stavi tačku.