Srđan Karanović, reditelj kultnih ostvarenja: Film danas nema hrabrost i ambicije

 

Foto: youtube.com/moscowfilmfestival

Srđan Karanović

Kultni film Srđana Karanovića "Nešto između" prikazan je nedavno u digitalno restauriranoj verziji u Jugoslovenskoj kinoteci, a proslavljeni reditelj kaže da se danas, nakon skoro 38 godina od premijere, oseća kao da će ga svi videti prvi put.

- Za mene je ovo velika čast i radost što su izabrali baš moj film da ga restauriraju i pruže mu novi život, što znači da će on u budućnosti imati neku novu publiku i živeti - kaže Karanović na početku razgovora za Tanjug.

FILM JE IGRA

Foto: ST/Vladimir Lukić

Srđan Karanović

Autor kultnih ostvarenja "Petrijin venac", "Grlom u jagode" i "Miris poljskog cveća" navodi da se oduvek trudio da stiče nova znanja, da ima dovoljno slobode i hrabrosti da svaki put pokuša nešto novo.

- Od najranijih dana kada sam počeo da se bavim ovim poslom, na film sam gledao kao na igru, a ako igrate stalno jednu istu igru, bude vam dosadno. Zato treba znati različite igre, znači, pričati drugačije priče na različite načine uz različita sredstva. Ceo život sam se trudio da stičem znanja koja stičem i dan-danas, kada mi više ne trebaju. Gledam tuđe filmove, zapažam da bih mogao ili umeo da eventualno snimim nešto novo i drugačije, nešto što dosad nisam snimio - dodaje Karanović.

Na mišljenje mnogih da je filmom "Nešto između", ali i mnogim drugim tokom karijere predvideo i prikazao ono što nas je tek čekalo iza ćoška, Karanović ističe da se nikada nije bavio time niti mu je ikada bio cilj da bude prorok.

- Ali svi moji junaci bili su junaci koji pokušavaju da žive svoje lične, intimne sudbine, a kao društvena bića okruženi su političkim zbivanjima. Ta politika, hteli - ne hteli, to ne dozvoljava. Oni su svi društveno-politička bića iako na to ne obraćaju pažnju, iako to prolazi pored njih. Tu su se osetile razne stvari koje smo i kasnije, nažalost, doživeli i proživeli - navodi reditelj.

DRUGAČIJE VREME

Foto: ST/Dragan Kadić

Srđan Karanović

Prateći današnju kinematografiju, Karanović priznaje da, "nažalost, ne vidi filmove koji se bave nekom društveno-političkom stvarnošću", te da je njegova generacija, ali i ona pre imala sreću jer je živela u vremenima koja su bar povremeno omogućavala autorsku slobodu i dozvoljavala da rade šta su hteli.

- Mogli smo da budemo hrabri, skloni eksperimentu u bilo kom pravcu. Danas je vreme drugačije. Našim filmovima nedostaje hrabrosti, ambicije da nešto traže, da probaju - smatra Karanović.

S druge strane, Jugoslavija je u to vreme, po njegovom mišljenju, bila vrlo popularna u svetu i svet je interesovalo šta se dešava.

- Plašim se da je danas reputacija naše zemlje vrlo loša iz raznih razloga i da ta situacija utiče na to da inače filmovi nekih mladih talentovanih autora ne dožive da svet vidi ono što oni rade. U digitalnom vremenu festivala je previše, ljudi filmove ne gledaju u bioskopu, već na linku - kaže reditelj uz zaključak da je, izgleda, prošlo vreme kada su domaći filmovi prikazivani i bili nagrađivani u Kanu, Puli i Veneciji.