Trijumfalni povratak Rene Zelveger u lovu na nagrade: Išla sam iz uloge u ulogu, nije bilo mesta da dišem!

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">Profimedia</a>

Rene Zelveger

Uloga Džudi Garland označila je trijumfalni povratak ove oskarovke u lovu na nagrade. Zelvegerova, koja je 2010. napravila šestogodišnju pauzu u karijeri, poslednji put je osvojila Zlatni globus 2004. za sporednu ulogu u "Hladnoj planini".

Iste godine je uzela i Oskara. Inače, za ulogu u "Džudi" je nominovana i za Baftu (britanski Oskar) i nagradu Udruženja filmskih glumaca i apsolutni je favorit. Kada u ponedeljak Američka filmska akademija objavi nominacije za Oskara, njeno ime će sigurno biti izgovoreno.

 

TRIJUMF IZDRŽLJIVOSTI

 

Ova Teksašanka kao da se čitavog života spremala za ulogu Džudi Garland. Dok je odrastala u gradiću Kejtiju, roditelji (Švajcarac i Norvežanka) su imali gramofon i "ploče sa Džudinim pesmama su se stalno vrtele na njemu". Kada je promovisala "Dnevnik Bridžet Džouns", Rene je u Tokiju u jednom karaoke kafiću zapevala "Somewhere Over the Rainbow". To je bio jedini put u životu da je pevala karaoke, a danas pišu hvalospeve na račun njene izvedbe iste pesme u filmu.

- Odabrala sam da na tu pesmu ne gledam kao na poraz već kao na drugu vrstu trijumfa - trijumfa odbijanja da se odustane, trijumfa izdržljivosti, njene lepote kao izvođača bez obzira na nemogućnost da maksimalno iskoristi glas u tom momentu svog života. Za mene to nije ništa tužno, već nešto izvanredno - izjavila je Rene.

Film "Džudi", u režiji britanskog pozorišnog reditelja Ruperta Gulda, adaptacija je komada "Kraj duge" Pitera Kviltera o poslednjim mesecima u životu Džudi Garland, zvezde filmova "Čarobnjak iz Oza" i "Srešćemo se u Sejnt Luisu", koja je bila pred objektivima od druge godine, ali su je već kao tinejdžerku skrajnuli jer nije bila "dovoljno atraktivna".

U zimu 1968. Džudi je bila 46-godišnjakinja, nezaposlena, skrhana i labilna majka bez dinara, primorana da ostavi decu u Los Anđelesu i pet nedelja nastupa u londonskom noćnom klubu na Vest Endu. U zavisnosti da li je bila pod gasom ili ne, u jednom trenu je ostavljala publiku u delirijumu, u drugom bivala izviždana. U formi flešbekova, u filmu pratimo i način na koji je Džudi tretirana kao dete zvezda tridesetih i četrdesetih godina 20. veka u matičnom filmskom studiju MGM: bila je na striktnoj dijeti, seksualno su je uznemiravali, davali lekove da bi ostajala budna ili lekove za spavanje...

Rene Zelveger je još u mjuziklu "Čikago" (2002) pokazala da ume da igra i peva, a ovde nam nudi studiju jedne ljudske patnje - nedugo nakon događaja koji opisuje radnja filma, Džudi je preminula od slučajnog predoziranja lekovima. Imala je 47 godina.

Foto: youtube.com/Printksrin

Rene Zelveger

Iako njena heroina u filmu dotiče samo dno, glumica kaže da ni u jednom trenutku igranja Garlandove nije osećala očaj.

- Da je od nje ostala samo tama, možda bih imala drugačije iskustvo. Ali nju nijednog trenutka nisu napuštali radost, vrcavost, dobrota, humor. Za mene ona nije bila nimalo tragična figura, već odvažna osoba sa neverovatnom unutrašnjom snagom. A toliko toga su joj uskraćivali i izrabljivali je - objašnjava Rene.

Za ulogu se pripremala dve godine, a četiri meseca je uzimala časove pevanja. Potrudila se da izbegne igranje Džudi kao puku imitaciju ili karikaturu, iako je imala malu pomoć: protezom joj je proširen vrh nosa, nosila je tamna sočiva i periku, a kostimografkinja joj je skrojila kostime tako da pravilno stoje samo ako bi zauzela karakteristično Džudino držanje.

- Džudi je legenda i tako složeno i divno ljudsko biće. Htela sam da prikažem svu njenu veličinu, ali i nju kao ženu. Inteligentnu, odlučnu, istrajnu, pozitivnu. Nikada nije odustajala od toga bez obzira na životne okolnosti - ističe Rene.

 

OSUDE JAVNOSTI

 

I sama je imala loša iskustva sa osudama javnosti, naročito kada se 2014, posle četiri godine odsustvovanja sa scene, pojavila na jednom događaju i izazvala komentare da je imala plastičnu hirurgiju. Demantovala je, ali je bila iznenađena lavinom kritika i predrasuda. Glumi se vratila 2016, još jednim nastavkom filma o Bridžet Džouns.

- Pauzu sam napravila jer sam morala da povedem računa o sebi. Bila sam sama sebi dosadna, moja gluma mi je bila dosadna, stalno sam crpla inspiraciju iz istih životnih iskustava, morala sam da učinim nešto sa tim suvim, otrcanim izvorom. Išla sam iz uloge u ulogu, nije bilo mesta da dišem, sve se svodilo na divna iskustva i blagoslove, ali ništa sem toga. Bila sam 99 odsto vremena javna persona, a samo mikroskopsku mrvicu vremena živela sam svoj stvarni život. Morala sam da prođem kroz nešto drugačije, da naučnim nešto novo. Da sazrim. Da nemam isplanirane naredne dve godine života. Moralo je da bude malo tišine da bi se neke ideje prikrale - priznala je Rene.