Igra je deo našeg bića i duše: Helmut Rajhel Silva u susret prvom nastupu pred publikom u Beogradu!

Foto: youtube.com/printscreen

Snažna i strasna muzika u izvođenju Beogradske filharmonije i igrača Drezden Frankfurt kompanije biće nezaboravan i neponovljiv događaj. Čista senzacija, poručuje dirigent

Ovo će biti vaša prva saradnja sa Beogradskom filharmonijom. Šta znate o našem orkestru i da li ste ranije posetili Beograd?

- Ovo će biti moj prvi dolazak u Srbiju, a Beograd je grad koji sam oduvek želeo da posetim, tako da sam zaista uzbuđen. Beogradska filharmonija uživa veliki ugled u Evropi i može se pohvaliti izvanrednim šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom, koji fantastično radi sa muzičarima.

Šta ćete izvoditi u Sava centru?

- Izvešćemo "Preobraženu noć" Arnolda Šenberga, ključno delo njegovog ranog perioda. Imao je 24 godine kada je komponovao ovo delo i bio jako zaljubljen u Matildu Zemlinski, mlađu sestru svog učitelja i prijatelja Aleksandra. Možete osetiti inspiraciju i vatru u njegovoj duši kada čujete ovu muziku.

 A šta očekujete ili kako biste pozvali publiku na zajednički nastup igrača i filharmoničara?

- Zaista sam uzbuđen zbog ovog komada Jakopa Godanija na muziku Arnolda Šenberga. Ovako snažna i strasna muzika u izvođenju muzičara Beogradske filharmonije i igrača sjajne Drezden Frankfurt kompanije igre biće jedinstven, nezaboravan i neponovljiv događaj. Čista senzacija, kako obećava slogan festivala!

Volite li igru?

- Obožavam je! To je jedan od najprirodnijih načina izražavanja ljudskih osećanja. Naročito u Južnoj Americi, odakle dolazim, igra je deo našeg bića i duše. Neverovatno je kako igra ima moć povezivanja ljudi kroz intenzitet telesne ekspresije.

Koliko je drugačije (ili teže) dirigovanje predstavom umetničke igre?

- Predivan izazov za dirigovanje ovakvom predstavom jeste da muzika mora zvučati kao da je komponovana specijalno za jedan orkestar i jednu trupu igrača. Kao dirigent morate ispratiti sve što se događa na pozornici kako biste igračima omogućili što prirodniji nastup. Izuzetan umetnički izazov je i u mogućnosti da sarađujete sa Drezden Frankfurt kompanijom igre. Oni su zaista prave zvezde u Nemačkoj, gde živim.

Foto: youtube.com/printscreen

Kreacijom za otvaranje Festivala igre koreograf Jakopo Godani se vraća u Beograd kao laureat nagrade "Jovan Ćirilov". I sami ste osvojili mnoge nagrade i priznanja. Koliko su one umetnicima važne?

- Nagrada nije nešto o čemu umetnik razmišlja. Mi jednostavno radimo ono što najviše volimo. Ali umetnost je veoma zahtevna i zato nas svaka nagrada motiviše jer je to priznanje za umetničko ostvarenje. Nagrade podstiču umetnike da nastave da rade i da ulože sve u umetnost koju vole.

Rođeni ste i odrasli u Čileu, živite u Nemačkoj, a čini se da je Japan jedna od zemalja gde najviše radite. Razlikuje li se publika?

- Veoma je različita! Svi uživaju u muzici na sličan način, ali se ponašaju drugačije. U Japanu, na primer, publika je tokom predstave - apsolutno nečujna! Tek na kraju oni pokazuju vrlo otvoreno koliko su uživali. U Evropi i Južnoj Americi publika je definitivno glasnija! Već tokom koncerta u Južnoj Americi znate kakav aplauz možete očekivati.

Koji je najvažniji osvrt ili kritika koju ste dobili?

- Teško je reći. Ne obraćam previše pažnju na kritike, ali bilo je mnogo izuzetnih koncerata na kojima sam imao osećaj da su muzičari ostavili svoju dušu na sceni, a publika potpuno zaronila u muziku. Zaista je ohrabrujuće pročitati recenziju koja ume da uhvati i opiše tu atmosferu, jer je to priznanje za naporan rad muzičara koji nastupaju.