Intervju Ljubica Arsić, naša nagrađivana književnica: Bez odgovornosti nema slobode!

Foto: Media centar Beograd/Ljubica Arsić

Ljubica Arsić

Graditi sopstvenu autentičnost podrazumeva da ne pristaješ na toplinu stada i pastirov štap.

Šta je kod vas prevagnulo da potpišete bojkot?

- Tekst bojkota upozorava na olako i amatersko prihvatanje odgovornosti ovogodišnjeg Ninovog žirija, sastavljenog od samozvanaca bez akademskog i posvećenog znanja o književnosti, spremnih da donose ne samo odluku o najboljem srpskom romanu godine već i da neozbiljnim tekstovima po novinama preporučuju umetnički vredne teme i poetike. Uvredljiv ton, oholost i pijačna arogancija, kojima su komentarisali prispele romane, ne samo da govore o neprofesionalcima koji vređaju dostojanstvo pisca i čitaoca već ukazuju na mrzitelje svega onoga što se ne uklapa u njihov prilično siromašan uvid u to šta je uopšte književnost.

I sad kad se bura stišala, da li biste postupili isto?

- Nisam ja važna niti ono što eventualno zamišljam, već književnost. Tekstom bojkota javnost se upozorava na samovolju grupe ignoranata koji su sami sebe proglasili literarnim napoleonima. Prezir i prenebregavanje stručnjaka sa univerzitetskim znanjem i kilometražom pročitanih knjiga govori o opasnosti da se sekirama kojima zamahuje ova družina prokrči kroz mračnu šumu nov i svetao put književnosti. Uputstva žirija kojim pravcem treba da ide srpska književnost, koje su joj teme srcu drage, kako treba da misle pisci ako žele da budu smatrani politički korektnim (ako nisu baš sigurni, neka pitaju pozvane) siguran su način da se uništi svežina stvaranja.

Kako vama deluje srpska književnost?

- Srpska književnost postaje sve zanimljivija, mada mi se čini da još uvek opstaje u malom krugu pomodno prihvatljivih tema. Na sreću, ima pisaca koji se po svom polju kreću slobodno, odgovorni isključivo sebi i svome talentu.

Ako se smatra da je kritika odavno izgubila na težini i u situaciji kad sve manje ljudi čita, nije li bolje dodeljivati nagrade čitaocima?

- Kritika je nevidljiva jer su je ukinule skoro sve novine. Kako da se zbunjeni čitalac snađe u moru objavljenih knjiga ako ne može da pročita makar novinski prikaz? Čitalaca ima dovoljno, moglo bi, priznajem, da ih bude više. Da se ne zavaravamo, nikad ih mnogo nije ni bilo, ni u vreme kneza Miloša niti u doba Šekspira. Sposobnost kreativnog čitanja treba da se uči u školi, onoj koja veruje da je čovek koji čita onaj što misli svojom glavom. Ne u ovoj našoj školi koja smatra da su, za razliku od naroda koji poštuju obrazovanje, za časove književnosti i jezika dovoljna tri školska časa nedeljno.

Foto: youtube.com/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

Hoćemo li se ikada osloboditi podela?

- Kako je moguće da grupa u kojoj je svako za sebe ličnost bude jedinstvena i misli isto?! Podela će uvek biti dogod je različitih ljudi. Jedino što u različitosti ne poštujemo kritičko mišljenje i snagu argumenata, nego sukob svodimo, iako se dičimo demokratijom i tolerancijom, na uvrede i etikete. Često se mogućnost polemike odmah saseca strahom da vam neko zbog drugačijeg mišljenja ne prilepi neku od prokaženih optužbi. Zato ljudi često ćute onda kad bi trebalo da govore. Koliko smo spremni da prihvatimo različito mišljenje, govori podatak da je član Ninovog žirija Ivan Milenković odbio da sa mnom, kao potpisnicom bojkota, učestvuje u zajedničkoj radio-emisiji.

Šta vas je podstaklo da novim romanom "Četiri kiše" pomerite fokus sa sveprisutne istorije na intimno stasavanje?

- Da bi čovek mogao da se suoči sa svetom, prvo treba da se centrira u sebi, a to nije lako, jer graditi sopstvenu autentičnost podrazumeva da ne pristaješ na toplinu stada i pastirov štap. Moji likovi se, bilo na pragu odraslosti ili su već odrasli, suočavaju sa svetom koji u pokazivanju divota nema milosti, kao što je takav za sve nas. Taj svet nije u epruveti, već pripada prepoznatljivom vremenu i vaspitanju, narodu i istoriji koja prati sazrevanje. Ono spolja i ono iznutra grade lik, a samo nedarovit pisac uzvikuje parole kojima eksplicitno tumači istoriju i poentira, poput političara sa govornice, za šta se zalaže i šta je poruka kojom hrani nerazvijenog čitaoca.

Foto: youtube.com/printscreen

 Jesu li danas razlike između generacija dramatičnije nego ranije?

- Svaka generacija bori se da izgradi novi svet sa sopstvenim načelima, trudeći se da poruši ona prethodna, a stariji su tu da ih ojačaju time što za njihovu reku, ako žele da bude moćna, postavljaju čvrste obale. Ako nema u stvaranju novog uporišta u tradiciji, ako su sve vrednosti relevantne i podložne poništavanju, onda se reka pretvara u ravničarsku mrtvaju koja se razliva bez snage.

Ako je za većinu ovo zemlja starleta i baraba, ima li nam spasa? Šta kažete vašim učenicima?

- Starlete i barabe, kako kažete, nisu samo naša tvorevina, oni su planetarna pošast, ali se, pored njih, nalaze i izuzetni primeri. Nema ih mnogo, kao što inače nema mnogo onog što je vredno, ali su dovoljni da zasijaju i pokažu kako sa čovekom nije sve završeno. Mnogi se užasavaju odgovornosti, bez koje nema slobode. Kad si svoj, to je kad si izmešten iz zone komfora i bačen na ledinu po kojoj fijuče vetar. Opstaješ jer osećaš neverovatnu snagu. A i pruža se fantastičan vidik!

Virtuelni svet trenutno zadovoljava - Neće jer je čovekova želja da bude sa drugim ljudima i da postoji u stvarnom životu jača od onoga čime ga virtuelni svet mašine trenutno zadovoljava.

Pisci-putnici Pripremate li neku novu antologiju? - Do leta bi trebalo da u "Laguni" bude objavljena antologija priča o putovanjima srpskih savremenih pisaca. Unapred se tome radujem i zamišljam čime ćemo sve putovati i kuda će nas pisci-putnici odvesti.

Verujem u intuiciju Imate li rituale tokom pisanja? - Pripremam se dugo i verujem u intuiciju, koja mi pomaže da dođem do osnovnog tona. Tada se tema sama otvori i likovi progovore svojim glasom. Slušam muziku, vežbam strpljenje, svakodnevno razmišljam o napisanom.