Seka i Gorica zajedno na sceni Ateljea u "Lažljivici": Uvek se treba boriti

Foto: Atelje 212/Promo

Seka Sablić i Gorica Popović

"Lažljivica" je već pozvana na čuveni Koljadin festival, koji se u junu održava u Jekaterinburg, a na sceni "Petar Kralj" Ateljea sutra će imati drugu reprizu.

VREDNIJI OD RUSKIH POZORIŠTA

- Želim da vam se svima zahvalim i da vam poželim pažljive, radosne i dobre gledaoce, aplauze i dug život predstave! Ja sam u snegom zavejanom Jekaterinburgu, radim novu predstavu i mislim na vas, radujem se jer moja drama koju sam tek nedavno napisao već živi na sceni, u dalekom Beogradu, u kom mi je bilo tako toplo i prijatno... Vi ste ovoga puta bili vredniji od ruskih pozorišta. Eto, u Beogradu su se našli neki duhom bodri, radoznali umetnici koji su prvi oživeli ove moje heroine na sceni. Sve vas mnogo volim, volim Srbiju, često se sećam Jovana, volim vašeg i našeg Novicu i nadam se skorom viđenju - naveo je, između ostalog, Koljada u pismu povodom premijere.

Njegova "Lažljivica" je duhovita priča o samoći, potrebi za prijateljem, o prolaznosti i velikim snovima na sporednim kolosecima, a Gorica Popović i Jelisaveta Seka Sablić su se našle u ulogama dve žene koje se sreću u jednom provincijskom muzeju i ukrštaju svoje životne priče.

Gorica kaže da njena Margarita Serafimovna "ne kopa mnogo po dubinama svog mozga". Margarita je vojnik sistema i društva, ona jednostavno obavlja svoj posao direktorke muzeja u nedođiji.

- Tek kad joj dođe ovo čudo od žene, kao što je Serafima Margaritovna, koja joj polako rastura čitav sistem, iz nje počinju da kuljaju emocije. Margarita se budi emotivno i mentalno, ali tako da shvata da jedino može da ode opet u neko ludilo, da se odvoji od tla jer je tu oko nje sve strašno. Serafima joj minira iluzuje i ona ostaje u nekim komadićima, ispražnjena, a ovo čudo ide da dalje ispravlja svet - kaže Popovićeva.

Foto: Atelje 212/Promo

Gorica Popović

MILIONI BIRAJU LAŽ

Za Seku je zanimljivo to što je autor otkrio da su stari ljudi okrenuti pobuni.

- To je životno tačno. Mi stare, u koje i ja spadam, tumačimo kao gunđala. U stvari oni se bune, oni strahovito primećuju nepravdu - ističe Sablićeva, pa navodi da upravo po tome liči na svoju Serafimu i dodaje: "Uvek sam imala pobunu u sebi, i u dobrim i u lošim vremenima. Smatram da se uvek treba buniti protiv onoga što ne valja. Samo što u ovom komadu Serafima udara na osobu koja je najmanje kriva."

- Kroz prizmu dva mala lika vidi se slika društva, koje je, kako kaže jedna od junakinja, socijalno neosvešćeno. Milioni ljudi veruju ili biraju da veruju u laži, verovatno zato da bi mogli da veruju i u laž koju stvaraju o samima sebi. To je društvo koje je ogrezlo u korupciji, gde je ozakonjena nepravda, štite se moćnici. A jedna osoba odlučuje da uzme stvar u svoje ruke i sveti se na način na koji ume i može, u ovom slučaju možda i pogrešnim ljudima ili onim manje važnim jer do onih pravih i ne može da stigne - zaključuje reditelj Sablić.