DŽON MALKOVIČ GOST FESTA: Glumački bard stiže u Beograd i poručuje: Nisam se promenio, oduvek sam bio radoznao!
IZVOR: Ekipa Srpskog telegrafa - 02.03.2020 | 04:45
Gluma je veoma uticala na moj život, ali nije promenila moj karakter. Oduvek sam bio radoznao o svetu i neko ko uživa učeći o njemu i voli život upravo zbog iskustava koje mi je pružio, kaže Džon Malkovič za Srpski telegraf uoči dolaska u Beograd, gde će mu na Festu biti uručeno priznanje Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Malkovič je odavno stekao status glumačkog barda. Više nego uspešan bio je njegov brodvejski debi u predstavi "Smrt trgovačkog putnika", dok mu je, filmski, uloga u ostvarenju "Mesta u srcu" donela prvu nominaciju za Oskara. Ostvario je više od 70 uloga, ali je i dalje više nego aktivan. Osim glumom, bavi se i muzikom i modnim dizajnom. Autor je i scenarija za kratki film "100 godina" u režiji Roberta Rodrigeza, koji je zapečaćen s planom da bude prikazan 18. novembra 2115. godine! Publika kraj malih ekrana s posebnom pažnjom prati ga u nastavku ostvarenja "Mladi papa", dok će domaća publika ovog svestranog umetnika imati priliku da vidi u samoj završnici, 8. marta, kada će počasni gost 48. Festa izvesti muzičko-scenski performans "Muzički kritičar".
* Kakva je bila saradnja sa Aleksejem Igudesmanom, koji je osmislio "Muzičkog kritičara"?
- Aleksej mi je prišao sa konceptom "Muzičkog kritičara" kada sam pre mnogo godina radio u Beču. Pre toga radili smo na komadu koji je komponovao Alberto Iglesijas na festivalu koji je vodio Aleksejev prijatelj violinista Julijan Rahlin. Veoma mi se svidela Aleksejeva ideja. On je ne samo odličan violinista i kompozitor već i veoma pametan i duhovit. I zaista sam uživao radeći na ovome.
Generalno, imam prilično jasnu ideju o onome što pokušavam da uradim i imam svoje mišljenje o tome da li sam i koliko uspeo u tome što sam pokušavao
Foto: youtube.com/printscreen
* A kako na vas utiču zloćudni kritičari?
- Nisam svestan nijednog zlobnog kritičara. Kritičari dođu, čuju i vide nešto na šta odreaguju. To je njihov posao. Neke stvari vole, druge ih ne interesuju, a neke im se blago ili čak duboko ne sviđaju. Ponekad se javnost s njima slaže, ponekad ne. Generalno, imam prilično jasnu ideju o onome što pokušavam da uradim i imam svoje mišljenje o tome da li sam i koliko uspeo u tome što sam pokušavao. To je sve što mogu da pojmim - to što ja mislim. Nemam sposobnost da predvidim sve ono što drugi misle, a i ne vidim od kakve bi to pomoći bilo čak i da mogu.
* Koliko je gluma uticala na vaš život i da li je na neki način promenila vaš karakter?
- Naravno da je gluma veoma uticala na moj život. Uticala je na moja iskustva, obrazovanje, interesovanja, na moje odnose, znatiželju... Ali uz sve navedeno, nisam siguran da je doprinela mnogo promeni mog karaktera. Oduvek sam bio radoznao o svetu i neko ko uživa učeći o njemu i voli život zbog iskustava koje mi je pružio. Kako god, nisam siguran da je moj osnovni karakter izmenjen zbog toga što sam glumac.
Uspeh je uglavnom sreća ili slučaj
Foto: Tanjug/AP
* Nedavno je krenulo emitovanje "Novog pape" na Sky Atlantic, HBO i Chanel +. Šta je bila prva pomisao kada ste čuli da ćete igrati papu. Kakav je osećaj biti papa?
- Volim rad Paola Sorentina i sviđa mi se svaki aspekt rada s njim. Veoma sam uživao u prvoj sezoni serije pod nazivom "Mladi papa". Ne bih kazao da sam imao poseban osećaj igrajući papu. Nisam religiozan, nisam odgajan u katoličkom duhu, tako da Vatikan i uloga i odgovornost pape nisu bili nešto što bi me posebno zanimalo, niti sam znao mnogo o tome. Moj posao je bio da razumem i, nadam se, dobro izvedem Paolove ideje, a ne da tumačim ono u šta Katolička crkva zapravo veruje ili šta podržava ili o čemu brine. To nije stvarni svet, ja nisam papa, ja sam glumac.
* Šta možete kazati o filmu "100 godina - Film koji nikada nećete videti"?
- Upravo to da ga nećete videti i verovatno niko od onih koji čitaju ove redove. U pitanju je komercijalni, ali namenjen znalcima, projekat za konjak kompanije "Remi martin" koji se zove luis 13. To je konjak za koji je potrebno 100 godina da se napravi. Naš mali film je zahtevao znatno manje vremena da bude snimljen, ali će biti viđen tek za stotinu godina. Odnosno, čekajte, sad već za 95 ili 96 godina. Ljubazno su mi uručili karte za premijeru, ali mislim da neću uspeti, možda deca moje dece ili pak njihova deca.
Nisam imao poseban osećaj igrajući papu. Nisam religiozan niti sam odgajan u katoličkom duhu
Foto: Tanjug/AP
* Kad ne radite, da li kuvate za porodicu i prijatelje?
- Često kuvam, ali naša ćerka je kuvarica, pa pokušavamo da je što više nateramo da kuva, vadeći se kako mi ne umemo.
* U stresnim danima, kako ostajete smireni i opušteni? Neki savet?
- Ne dajem savete. Prilično sam siguran da ni stres ni briga nisu nešto što bilo ko želi. To nam ne pomaže. Ne znam, verovatno provoditi više vremena u pripremi, a manje stresirajući se.
* Kako biste opisali uspeh?
- Uspeh je slučajan, možda nevidljiv, ali uglavnom je sreća ili slučaj. Trogodišnje dete dobije rak, dok drugi imaju divan život i dožive duboku starost. Meni se čini kao da je stvar usuda.