Tika Stanić ovog puta kao diplomata Andrić u vreme nacizma: Otkad sam savladao "Na Drini ćuprija", ne trpim ničiji teror!

Foto: e-stock/Peter Alex

Tihomir Stanić

Tihomir Stanić do sada je više puta maestralno izneo lik Ive Andrića. U istorijskoj drami "Proleće na poslednjem jezeru", koja je premijerno prikazana na 48. Festu, popularni Tika se ponovo našao u cipelama našeg nobelovca.

I U KAFANI BEZ POVODA

- Pojavio sam se u filmu "Lajanje na zvezde" u liku Ive Andrića, ali sam ga igrao i u televizijskom filmu "Znakovi", kao i u filmu "Žućko". Ali za Andrića sam se zakačio pre 20 godina. Radio sam pet meseci po pet sati i na kraju savladao celinu iz romana "Na drini ćuprija" koju sam zajedno sa dr Ljiljom Mrkić Popović priredio kao jedno veče pripovedanja. To izvodim već 20 godina. Usvojio sam te mudre rečenice i s lakoćom radim, a često i u kafani govorim bez ikakvog povoda. Pokušavaju da me zaustave, ali ne mogu - kroz osmeh navodi Stanić.

Glumac dodaje da je u Andrićevom delu pronašao neiscrpnu inspiraciju za profesionalni život, trening i egzistenciju.

- Od kada sam savladao "Na drini ćuprija", 17. aprila 2001. godine, ja više nikada nisam morao da brinem i trpim teror bilo kog pozorišnog reditelja, diktatora, pogrešnog upravnika i slično. Obezbedio sam sebi egzistenciju, znajući da uvek mogu u školama to da govorim. Iz velike zahvalnosti prema piscu i delu koje sam čitao još u ranoj mladosti, rodio sam se u školi, jedan hodnik je moju sobu delio od biblioteke, tako da sam kao dete još mnogo čitao, ja sam zavoleo tog čoveka i taj lik mi je jako intrigantan u raznim fazama. Dobar deo profesionalnog i privatnog razmišljanja usmerio sam ka njemu i verujem da me to čini sretnijim, bogatijim i možda jednog dana i pametnijim - navodi Stanić.

Foto: instagram.com/tihomir_stanic

Tihomir

"Proleće na poslednjem jezeru", scenariste Vuleta Žurića i reditelja Filipa Čolovića, odvija se aprila 1941. neposredno posle bombardovanja Beograda. Treći rajh je diplomate i osoblje iz jugoslovenskih misija deportovao u jedan hotel na Bodenskom jezeru. Među diplomatama našao se i sam Andrić, koji je bio veleposlanik jugoslovenskog diplomatskog predstavništva u Berlinu. U hotelu se nalazi i njegov ataše za štampu Nenad Jovanović sa suprugom Milicom Babić.

LJUBAVNI TROUGAO

Dok se iščekuje razrešenje sudbina diplomata, unutar ratne drame odigrava se još jedna, intimna i intrigantna priča o ljubavnom trouglu između Andrića, Jovanovića i kostimografkinje Milice.

Na pitanje da li će deo publike osuditi film u kome se naš odmereni nobelovac, koji nikad nije govorio o svom privatnom životu, našao u ulozi ljubavnika, i to sa gotovo dve decenije mlađom ženom, Stanić komentariše rečima:

- Negde pri kraju sjajnog romana Klausa Mana "Mefisto" lik Hendrik Hofgen, koji je pisan po uzoru na stvarnu ličnost, glumca koji se zvao Gustav Grindgens, kaže: "Šta hoće svi ti ljudi od mene, ja sam samo glumac". Šalu na stranu, nema razloga za osudu. Ovo je sjajna priča o jednom teškom trenutku i ne verujem da će iko promeniti ugao pod kojim gleda Andrića i da će ga osuditi.

Novo televizijsko ostvarenje javnog servisa snimano je na 16 lokacija, na Paliću i u Beogradu, a Stanić izdvaja događaj sa prvog snimajućeg dana.

- Na hotelu u kom smo snimali scenografi su okačili nacističke zastave. Neko ih je u toku noći zapalio. To je s jedne strane bio problem za produkciju, trebalo je praviti nove, ali je mene ipak obradovalo. Drago mi je što na te fašističke simbole ljudi reaguju spontano i nadam se da u ovoj zemlji ima još uvek snage koja će se boriti protiv fašizma - zaključuje Stanić.

Popodne sa Isusom Osim Andrića, Babićeve i Jovanovića, u filmu su prikazane mnoge ličnosti jugoslovenske diplomatije tog doba. U glumačkoj ekipi su i Nebojša Milovanović, Olga Odanović, Nataša Tapušković, Marija Vicković, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija, Dragan Petrović, Jovan Jovanović, Boris Komnenić, Branislav Trifunović, kao i mlade snage Katarina Marković i Aleksandar Ristoski, koji ne krije zadovoljstvo što je radio sa svojim idolima. - To je kao da sa Isusom provedeš popodne - uporedio je mladi Ristoski. Nakon premijere na Festu "Proleće na poslednjem jezeru" na programu je RTS 14. marta.

Nakon Nenadove smrti Ivo ženi Milicu Ivo Andrić se sa grupom diplomata vratio krajem maja 1941. u Beograd, gde je i proveo ratne godine. Boravio je i u Sokobanji i Vrnjačkoj banji, a sve vreme je održavao kontakte sa Jovanovićima. Nenad je deportovan 1943. u Dahau, a pošto se vratio iz zatočeništva, teško se razboleo i preminuo 1957. u Ženevi. Godinu i po kasnije Ivo i Milica su se venčali.