Snežana i Uliks u prvom zajedničkom filmu "Sin": Deca očekuju samo podršku!

Foto: youtube.com/Radio Slobodna Evropa

Uliks Fehmiu

Glumci i supružnici Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiju prvi put se pojavljuju kao bračni par na velikom platnu i to u filmu "Sin" rediteljke Ines Tanović, koji je premijerno imala priliku da pogleda publika 48. Festa.

HRABRA TEMA

Priča prati građansku, urbanu porodicu u postdejtonskom Sarajevu i govori o međusobnom odnosu roditelja i njihovo dvoje dece, usvojenom Armanu i biološkom Dadu. Arman se čitav život teško nosi s činjenicom da je usvojen i sve vreme čini sve što je u njegovoj moći kako bi skrenuo Dadu s puta samouništenja.

Nakon više nego upečatljive uloge u "Šavovima", pred Snežanom je bio zadatak da na jedan drugačiji način dočara ženu i njenu borbu za majčinstvo, lik majke koja ima podjednaku ljubav za oba sina i koja pokušava da porodicu održi harmoničnom.

- U nekim godinama ostaju vam zrele žene koje se bave porodičnim problemima. Uloga je bila izazov jer, pre svega, volim da se bavim ženama različitim od sebe. U ovom slučaju jednom urbanom Bosankom, gde se od mene očekivalo da radim i na svom akcentu. Tema me je zanimala jer je Ines bila hrabra da se bavi netipičnom porodicom za ovo podneblje - navodi Bogdanovićeva.

 

 

Uliks, koji sa rediteljkom radi već drugi put, ističe upravo to koliko je Ines bila hrabra da krene od lične priče i svoju intimu, koja ponekad zna da bude bolna, stavi pred sve nas da o tome razgovaramo. Kad se povuče nazad, objašnjava, porodica o kojoj film govori samo je "uveličavajuće staklo i malo više svetla stavlja na problem koji nije ekskluzivan za porodicu sa usvojenom decom."

- Epidemija koja hara je to da su roditelji veoma sažaljivi nad sopstvenom tužnom sudbinom, a u međuvremenu ništa nisu uradili da učine da kroz nesreću kroz koju su oni prošli ne moraju da prođu njihova deca. Plačući nad sopstvenom sudbinom, dozvolili su da im deca žive možda i u gorim okolnostima nego što su oni sazrevali - ističe Fehmiju, pa podvlači da misli da je generacijski napravljen jako loš posao.

Foto: printscreen/TV Prva

Snežana Bogdanović

NEVINE ŽRTVE

- Odgovornost je, pre svega, naše generacije, a govorim o generaciji roditelja naših godina, koji u ovom trenutku imaju decu koja su tinejdžeri. Period je bio strašan, kad smo se mi osetili da smo zakinuti za mladost, kad je sredina u kojoj smo živeli prestala da postoji i sve se okrenulo naopačke i postalo veoma ružno, a onda nam se desio jedan fenomen iz kog smo lagano morali da izađemo. Jesmo bili nevine žrtve jednog vremena, ali je davno prošlo vreme kad smo morali sebe da prestanemo da doživljavamo tako. Onog trenutka kad se odlučite da postanete roditelj, bez obzira na to u kakvim okolnostima, vi ste preuzeli odgovornost. Mi našim mladima nismo dali bazu i sigurnost, čistu viziju šta su ljudske vrednosti, kojima ih mi kao roditelji učimo - objašnjava glumac, pa zaključuje:

 

 

- U našoj kolektivnoj amneziji i veri u sopstvenu nemoć leži veliki problem. Pozicija žrtve i pasivnost nigde nas neće pokrenuti. Kad shvatite da imate malu, intimnu moć koju vam niko i nikada ne može oduzeti, onda možete da pravite male korake. Imao sam sreću da spoznam da ako izgradim mali mikrokosmos unutar svoje porodice i ako uspemo da sačuvamo vrednosti, postoji mala šansa da će se te vrednosti vremenom multiplicirati.

Snežana dodaje da se uvek može biti bolji roditelj, ali da je jedino bitno to da se uvek ima na umu da dete od roditelja očekuje jedino podršku i razumevanje. I sami se trude da ćerki Niki daju prostora i da se ne mešaju u ono što želi i radi jer je "ona sama svoj gazda", a saradnju sa suprugom opisuje rečima:

- Proces je svaki put isti, a mi smo možda imali samo malu prednost jer smo imali više vremena koje smo provodili zajedno, pa smo mogli da zajedno i da prolazimo taj tekst.