Čovečanstvo kao da ide korak unazad: Trejsi Ševalije, britansko-američka bestseler autorka!

Foto: ST/Dragan Kadić

Trejsi Ševalije, koja je svetsku slavu stekla romanom inspirisanim Vermerovom slikom "Devojka sa bisernom minđušom", boravila je u Beogradu i na novosadskom Sajmu knjiga. Uz druženje sa čitaocima ova britansko-američka bestseler autorka ujedno je predstavila svoj poslednji roman "Jedna nit" (u izdanju "Lagune" i u prevodu Nenada Dropulića).

ISKLJUČIM SE KAD PIŠEM

 

Baš kao i 2011, kada je prvi put posetila Srbiju, i ovog puta je vladalo veliko interesovanje.

- Ne mogu da verujem da je prošlo devet godina! Hvala vam, divno je vratiti se. Nisam zapravo bila sigurna da ću stići, ali sam nekako prestigla koronavirus - kazala je uz osmeh književnica.

Poduži je bio red samo onih koji su u petak veče u knjižari "Delfi SKC" strpljivo čekali da im književnica potpiše knjigu. Toliko autograma odjednom, činilo se, nisu dale ni neke holivudske zvezde.

- Kad bih mislila o sebi kao o literarnoj zvezdi, onda nikada ništa ne bih napisala. Kad uzmem olovku i papir, sve ostavljam po strani. Isključim se i pišem najbolje što mogu, mislim samo o priči, o likovima i o čitaocima - navodi Ševalijeova.

U novom romanu bavi se sudbinom prekobrojnih žena u Britaniji pripadnica naraštaja osuđenog na usedelički život jer je u Velikom ratu izginulo mnogo muškaraca.

- Radnja romana počinje 1932. godine. Glavna junakinja Vajolet ima 38 godina, nije udata jer je i ona izgubila verenika u ratu. Zbog toga je sa visine i pomalo s prezirom gledaju i njena porodica i društvo. Ali ona odlučuje da preuzme svoj život u svoje ruke i da se malim pobunama izbori za svoju nezavisnost i sreću - otkriva autorka.

Knjiga, dodaje, slavi snagu prijateljstva i govori o različitim vrstama ljubavi.

- Mnogi od nas su vaspitani tako da misle da je jedino prava ona romantična veza između muškarca i žene. Ali to nije jedina vrsta ljubavi. Kad zađete u neke godine, a ja imam 57 i znam sa sigurnošću o čemu govorim, shvatite da postoje različite veze, one koje imate sa članovima porodice ili sa prijateljima i koje vas sve čine potpunim - ističe Ševalijeova.

Foto: ST/Dragan Kadić

U prošlost se izmešta jer, kako kaže, želi da sačuva privatnost za sebe, a u pisanju je pronašla i način da pobegne od sebe i rutine koju nameće svakodnevica. A pisati o nekom istorijskom periodu zahteva i mnogo mašte i mnogo istraživačkog rada.

- Zaista volim taj proces istraživanja jer se moram izmestiti u vreme i na mesto u koje niko od nas nije živeo. Radim puno na istraživanju kako bih izgradila svet i likove o kojima pišem jer moram da uverim svoje čitaoce da tačno znam i šta su ti ljudi nosili i šta su jeli i kako su mirisali u to doba o kom pišem - objašnjava Ševalijeova.

Sada izučava venecijansko staklo i radnja narednog romana odvijaće se u Veneciji, a obuhvataće razdoblje od 15. do 21. veka.

Romani ove autorke su i mali istorijski uvid u borbu za ravnopravnost žena, čiji položaj danas komentariše rečima da je pređen veliki put, ali da ima još mnogo da se pređe do pune jednakosti.

Foto: ST/Dragan Kadić

ČUDNA GLOBALIZACIJA

 

Na pitanje Srpskog telegrafa dokle je danas odmaklo čovečanstvo, odgovora rečima:

- Ima nekih teorija da nam je sada gore nego ranije, da naša deca finansijski žive gore od nas, ali, sa druge strane, ima mnogo drugih parametara prema kojima možemo reći da su naši životi ipak bolji: živimo duže, stopa siromaštva je manja. Meni deluje da se malo vraćamo korak unazad, ali treba da sačekamo 20 godina da bismo se osvrnuli i sa izvesnošću sagledali.

Književnica potom dodaje da trenutno vlada velika nestabilnost, desnice jačaju u Evropi i u Americi, postoji neka čudna mešavina globalizacije...

- Koronavirus je savršen primer za to koliko smo povezani, a, sa druge strane, u nekim zemljama preovlađuje osećaj da ljudi žele da se izoluju i izvuku iz te međusobne povezanosti na primeru neprihvatanja imigranata i uopšte ljudi koji su drugačiji od njih - dodaje autorka.

Ipak, veruje u mlade i veliku nadu polaže u Gretu Tunberg jer drugačije gleda na naš najveći problem, a to su klimatske promene.

- Nadu mi ulivaju svi mladi koji kažu: "Čekajte malo, svi vi gledate u pogrešnom pravcu". Ovo je pravi problem koji zajedno moramo da rešimo. Mladi mi daju nadu u budućnost - zaključuje Ševalijeova.

Britanci će uskoro otkriti da im nisu krivi imigranti Mislim da su Britanci glasali za Bregzit jer se mnogi osećaju kao da nemaju kontrolu nad svojim životom, a za to krive imigrante. Uskoro će otkriti da to nije problem. Izolovanjem Velike Britanije bićemo van globalne scene, bez uticaja, a globalizacija će se ipak nastaviti. Kako ćemo onda mi biti deo toga? Ima mnogo napetosti u tom smislu, u Velikoj Britaniji svakako. Ne znam kako je ovde u Srbiji, a sigurna sam da i vi imate svoje probleme... Ne znam kako će se to završiti, ali je prilično zabrinjavajuće - upozorava Ševalijeova.