Dragana Radanović, prva rezidentkinja Kuće autora u Angulemu: Slike detinjstva iz 1999. prikazuje u novom stripu!
IZVOR: E. S. T. - 28.04.2020 | 03:45
Često se izbegavaju teške teme jer društvo veruje da detinjstvo ne bi trebalo da sadrži nevolje. Ali u slučaju moje generacije u Srbiji, teška situacija je bila deo naše stvarnosti
Foto: Nikolaos Tsiogkas
Prva rezidentkinja Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, u okviru konkursa "Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa", biće strip autorke mlađe generacije Dragane Radanović (31).
Dragana je za konkurs prijavila projekat "Nova slika detinjstva - eksperimenti", koji je zasnovala na četiri kratka grafička narativa smeštena u detinjstvo - o školovanju pre NATO bombardovanja 1999. godine, najdužem raspustu u životu za vreme bombardovanja, svrsi skloništa u dečjem svetu i odnosu između odraslih i dece u ovom periodu.
- U istraživačkoj fazi sam zamolila ljude da mi pošalju njihova iskustva za vreme bombardovanja i primetila sam nešto zanimljivo. Oni koji su za vreme bombardovanja bili odrasli uvek su pričali o čekanju u redovima, nedostatku osnovnih životnih namirnica, noćima provedenim u skloništu, ali moja generacija je tada stvari videla drugačije. Bombardovanje je za one koji su tada bili deca bilo najduži letnji raspust u životu, bili su slobodni da rade stvari koje su ih oduvek zanimale, a kao najvažnije što većina pamti jeste da smo se tada stalno igrali zajedno. Moje sećanje na bombardovanje i moje odrasle ideje o bombardovanju zaista su bile različite. Želela sam da izbegnem tu razliku i pustim svoje likove da prikažu bombardovanje iz svoje, dečje perspektive - navodi Radanovićeva.
Sjajne autore već imamo, potreban je sistemski rad na promociji stripa
Ovo nije prvi put da se autorka bavi dečjim iskustvom, problemima i traumama. Foto: Nikolaos Tsiogkas
- Projekti na kojima sam radila u LUCA School of Arts u Briselu su me postepeno vodili ka temi detinjstva, koju trenutno istražujem na doktorskim studijama. Autori se često kriju iza dečjih likova i tako nameću publici svoje ideje o tome šta detinjstvo jeste ili bi trebalo da bude. Vrlo često, zato što naše društvo veruje da detinjstvo ne bi trebalo da sadrži nevolje, izbegavaju se teške teme. Ali u slučaju moje generacije u Srbiji, teška situacija je bila deo naše stvarnosti - zaključuje sagovornica, koja je prethodno završila i Animaciju i vizuelne efekte na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
ZNAČAJ ZMAJA ZA STRIP
Domaću strip-scenu Dragana najviše prati putem interneta i društvenih mreža, a među domaćim autorima najviše je inspirisao rad Aleksandra Zografa i njegova knjiga "Regards from Serbia", te Bob Živković sa svojim jedinstvenim pogledom na svet.
- Prošle godine sam na fakultetu pisala esej na temu "Strip kao kulturno nasleđe u Srbiji" i tek tada sam shvatila koliko dugu tradiciju stripa ima Srbija. Svi mi učimo da je Jovan Jovanović Zmaj poznati dečji pesnik i lekar, ali malo ko zna koliko je bio značajan za razvoj stripa. I to je samo jedno od imena koje mi sada pada na pamet, a ima ih jako mnogo! A ako iz prošlosti zavirimo u sadašnjost, radovi autora stripova iz Srbije se izdaju svuda u svetu. Neki naši umetnici su poznatiji u inostranstvu nego u Srbiji. Da bi se to promenilo, potreban je sistemski rad na promociji stripa. Sjajne autore i stripove već imamo, a bilo bi dobro kada bismo pronašli način da im omogućimo da se posvete isključivo stripu, dok paralelno radimo na promociji stripske tradicije u samoj zemlji - zaključuje autorka.