Poroci, strasti i mane velikih mislilaca: Ništa opasnije od intelektualca koji hoće da promeni svet!
IZVOR: E. S. T. - 26.05.2020 | 03:45
Marks nikada nije kročio u fabriku, Tolstoj je za ženu bio seksualno čudovište, a Hemingvej mrzeo majku i lagao ponajviše o učešću u Prvom svetskom ratu
Ugledni britanski novinar, istoričar i pisac Pol Džonson napisao je knjigu o poznatim intelektualcima od Marksa i Tolstoja do Sartra, Hemingveja i Orvela u kojoj istražuje koliko se njihov privatni život razlikovao od njihovih uzvišenih ideja.
Autor ne osporava njihove intelektualne zasluge, već otkriva poroke, strasti i mane velikih mislilaca, organizuje javna suđenja i za Rusoa, Brehta, Rasela, Ibzena i druge, postavljajući, između ostalog, i pitanje koliko su oni koji su držali pridike čovečanstvu i često mu određivali sudbinu poštovali istinu. Kao da stranicama knjige "Intelektualci", koje je na srpskom objavila "Laguna", upozorava na oprez jer ništa nije opasnije od intelektualca koji želi da promeni svet.
O Karlu Marksu Džonson piše da je imao veći uticaj kako na događaje tako i na umove ljudi od bilo kog drugog intelektualca modernih vremena, a da je nepopravljivo bio kabinetski naučnik.
- Ništa na ovom svetu nije ga moglo naterati da izađe iz biblioteke ili iz svoje radne sobe - piše Džonson, pa dodaje da, koliko je poznato, Marks nikada nije kročio u bilo kakvu fabriku, preduzeće, rudnik.
Zanimljiv je podatak i to da je u vlastitom domu imao radnicu, koju nije plaćao, a upravo je sluškinja Linhen bila Marksova jedina prava veza sa proletarijatom i s njom je imao i vanbračnog sina.
Na Marksa su, piše ovaj autor, mnogo uticala i četiri karakterna aspekta - njegova sklonost nasilju (učestvovao je čak i u dvoboju mačem), žudnja za vlašću, to što nije znao da upravlja novcem, a pre svega sklonost ka neprestanim iskorišćavanjem svoje okoline.
Tuđa osećanja i mišljenja nisu ga naročito zanimala, a njegova gnevna sebičnost imala je i telesne i duševne razloge. Živeo je nezdravo, mnogo je pušio i pio, retko se kupao i jedva da se umivao.
Foto: Wikipedia
Lav Tolstoj je pak od svih intelektualaca bio najambiciozniji, oduvek je osećao izvesnu distancu između sebe i drugih, pa je na neobičan način smatrao da s pravom može nadmoćno da im sudi.
- Kad je postao romanopisac, jedan od najvećih svih vremena, s lakoćom je to smatrao božanskom moći - piše Džonson, pa beleži i da je veliki pisac oduvek voleo dramu.
- Bio je spreman da podnese žrtvu, da stavi na kocku svoju udobnost, zadovoljstvo ili čak život ako je to moglo da se izIako je verovao u svetinju porodice, uopšte nije verovao u brak. Ipak, Sofija Berns je imala dovoljno pameti da se suprotstavi njegovoj volji, koja je nemilosrdno rušila sve pred sobom.
- I tako je nastao jedan od najgorih, a i najbolje dokumentovanih brakova u istoriji - navodi Džonson, uz navode da se taj brak verovatno nikada nije oporavio još od Sofijinog početnog potresa kad je otkrila da je, kako je ona to videla, njen muž seksualno čudovište.
Za Ernesta Hemingveja beleži da je iz dna duše mrzeo majku, od koje je, između ostalog, nasledio da uvek u džepu ima knjigu koju bi, ako ima vremena, bilo gde i bilo kada mogao da čita.
- U istoriji svetske književnosti nijedan pisac nije dao više intervjua od njega niti su ikoga tako često slikali - piše britanski autor, koji na stranicama navodi i da se Hemingvejeve najkomplikovanije i ponavljane laži odnose na njegovo učestvovanje u Prvom svetskom ratu.
Bio je udžbenički slučaj progresivnog alkoholizma, a čitavog života je bio izložen nesrećama jer, kako otkriva Džonson, Hemingvej se još od detinjstva povređivao, a čak je jednom sebe pogodio u nogu dok je pijan harpunom gađao ajkulu.vede u velikom stilu, teatralno i, naravno, isključivo tako da ga svi vide.