Zdanje na Studentskom trgu je ponovo ugroženo: Kolarac će opstati!
IZVOR: Republika - 10.06.2020 | 03:45
Da se istorija ponavlja i da je Kolarčeva zadužbina ugrožena, može se zaključiti iz teksta "Ko bi da ubije mog prijatelja Kolarca" Aleksandra Gatalice, (izvor RTS), čije delove prenosimo u daljem tekstu:
- Mogući kraj zgrade Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca primam kao strašnu vest: kao da mi je neko rekao da mi najbliži prijatelj ima kancer. Bolest je u odmaklom stadijumu, ali bolesnik ide na nove terapije i moli za pomoć. Valjda će preživeti. Ovo "valjda" nije mi dovoljno. Uplašen sam..., piše u uvodnom delu svog teksta Aleksandar Gatalica, koji je, prema sopstvenim rečima, u zgradi zadužbine proveo čitav svoj život.
U toj zgradi je radio kao razvodnik, bio muzički kritičar, čuo koncerte koje nikad nije zaboravio.
- Kao duh zgrade znam sve njene prolaze. Malo ko recimo zna da postoje jedna neugledna vrata na samom uglu zgrade u Ulici hiljadu trista kaplara kroz koja može da se uđe iza scene i stepenicama pravo ode na galeriju Velike sale - tuda smo uvodili prijatelje bez karte - priseća se pisac.
Gatalica se osvrnuo i na posetioce koji su punili holove pre koncerta i nakon njega i sebe naziva "duhom ove zgrade" koji čuje da će Kolarac propasti jer duguje neke milione dinara zbog otkazanih programa i zakupa.
- Da sam nešto Mlada Gojkovića, čini mi se da bih se, kao neki moj junak, uzidao u ovu zgradu, da ostanem večno njen svedok u vremenu kada sadašnji zaposleni stave ključ u bravu i zgrada postane banka, privatna gimnazija ili nešto treće. Ako bih krenuo da se uziđujem, mislim da bih odabrao zid iza neke lepe niše na balkonu koji kao atrijum oivičava srednji hol ka Velikoj sali. Odatle se pruža najlepši pogled na stubove i prolaze u boji meda - navodi Gatalica u tekstu.
Foto: ST/D. KADIĆ
U svom emotivnom tekstu pisac navodi i da bi poneo sećanja na staricu Ljubicu Cucu Sokić - veliku našu slikarku - koja je zimi, po temperaturi od minus 15 stepeni Celzijusa, dolazila u svoj atelje na Kolarcu u osam ujutru i prolazila kraj mladog razvodnika Aleksandra Gatalice.
- Ima isečene grube čarape koje je navukla preko "spenserica" da se ne bi okliznula na ledu. Kaže mi - kao da je neki san, a ne stvarnost koje se sećam: "Mladiću, šta čitate", a ja odgovaram: "Kantovu 'Kritiku moći suđenja'", na šta će ona: "Pa zar tako rano, pobogu" - piše Gatalica.
U daljem tekstu Aleksandar Gatalica niže sećanje na dan kad je na Kolarcu bilo 3.000 ljudi, priseća se velikih i malih ljudi koji su prošli kroz ovo zdanje, ljudi kojih više nema....
Pisac niže sećanja i na koncerte, scenu, nastupe solista, pijanista, violinista... i zaključuje:
- Ali neće nestati samo prošlost. Ako sadašnjost zapali šibicu, nestaće i budućnost i mogućnost da prvi put uživo pod prstima jednog srpskog pijaniste čujemo sviranje sve 32 Betovenove klavirske sonate, uz dodatak svih varijacija. Da, dobro ste čuli, vi koji znate šta ovo znači: to je nekih deset sati najzahtevnije, najvirtuoznije i najavanturističkije muzike koja se može zamisliti koja će biti podeljena na pet koncerata. Nikad nijedan srpski pijanista ovo nije obećao: sada, baš nakon korone, to najavljuje Aleksandar Madžar, dete Kolarca, pijanista sa zlatnim srcem i fotografskim pamćenjem. Ali možda svega ne bude.