GEJ PERA UMALO SRUŠIO DVOR
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 07.11.2017 | 06:25
Nema sumnje da je serija "Senke nad Balkanom" isterala mnoge aveti naše istorije na videlo. Domaća javnost i dalje bruji zbog Rusa i njihove uloge u trgovini opijumom, izvlače se sočni detalji iz biografija Mustafe Golubića i Ante Pavelića, a nakon treće epizode uzavrela je atmosfera zbog generala Petra Živkovića, kog u seriji igra Nebojša Dugalić.
VOJNE ORGIJE
Živković je važio za jednog od najvećih moćnika u državi, za strogog i pedantnog oficira, ali je njegova vojna karijera, osim generalskim zvezdama, obeležena i dvema mrljama. Prva je razilaženje sa Apisom i Crnom rukom, zbog čega je bio smatran izdajnikom, a druga je naklonost prema istom polu i glasine koje su ga pratile.
Princ Đorđe Karađorđević je upozorio svog brata rečima: "Pričuvaj malo svoje vojnike od njega" |
- Još na Drugom solunskom procesu 1918. Živkovića je za pederastiju optužio potpukovnik Koča Radovanović. Zatim je tu ta epizoda iz balkanskih ratova kada ga je jedan mladi konjički oficir optužio da ga je terao da stupe u homoseksualne odnose. O njegovoj pederastiji je naširoko i nadugačko pisala predratna štampa, a princ Đorđe Karađorđević je upozorio svog brata rečima: "Pričuvaj malo svoje vojnike od njega". Pored toga, bio je zakleti neženja, što je dodatno potpirivalo glasine - objašnjava pisac i koscenarista serije Dejan Stojiljković. Kako kaže, skandal širih razmera sprečio je kralj Aleksandar lično.
Foto: Promo foto
- On je u jednom trenutku bio najmoćniji čovek u državi posle kralja Aleksandra, teško da je trpeo neke pritiske. Svojih neprijatelja, uključujući tu i princa Đorđa, otarasio se, tako da je bilo teško ugroziti ga - ističe Stojiljković.
Foto: Promo foto
PERA KAPIJA
Zanimljivo je i to da je istaknuti oficir nadimak Pera Kapija dobio nakon Majskog prevrata jer je, navodno, baš on zaverenicima otvorio kapiju dvora. Ali Živkovića će čitavog života iza leđa zvati i Pera Furundžija, zbog glasina koje su kolale beogradskom čaršijom i u vojnim i političkim krugovima.
Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju 1934, Živković je postavljen za ministra Vojske i mornarice. Na ovoj funkciji bio je do marta 1936, a posle toga se povukao iz aktivnog političkog života. Aktiviran je nakon 27. marta 1941, a 1943. je postao deo jugoslovenske vlade u izbeglištvu. Po dolasku komunista na vlast, suđeno mu je u odsustvu i osuđen je na smrt. Umro je 3. februara 1947. u Londonu.