Slušam samo kuma Ramba!
IZVOR: E. S. T. - 11.11.2017 | 06:00
Domaćim filmoljupcima dovoljno je reći Manjifiko, pa da pevuše sve one dirljive i vrcave melodije kojima je začinio domaće hit filmove. Možda je manje poznato da se iza umetničkog imena krije Robert Pešut. Za Srpski telegraf ljubljanski šlager-majstor i balkanski Enio Morikone otkriva pokoju tajnu o svojoj hipnotišućoj muzici, saradnji sa Draganom Bjelogrlićem i novom albumu "Charlatan de Balkan", na kojem se nalazi i numera iz nove hit serije "Senke nad Balkanom".
Foto: e-stock/K. CVIJOVIĆ
- Da nije bilo Bjele, danas ne bih bio ovde. Ja sam, u stvari, i postao poznatiji zahvaljujući muzici koju sam pravio za njegove filmove. Za "Senke" sam hteo da napravim nešto što bi ličilo na epohu, ali bez anglosaksonskog prizvuka. Muzika ovih prostora iz tog perioda oslanja se na našu tradiciju sa nekim meksikanskim arijama, malo Italije.
-
Da li je teško pisati muziku za film?
- Zalogaj je to dobar jer meni Bjela kaže jedno, ja napišem, a ispadne da oni pretumbaju scene, nešto ispadne, pa hajd' sad, ponovo piši, prepravljaj. Ali uzbudljivo je. Da pravo kažem, kada je sve počinjalo, Bjela je više verovao da to mogu nego ja.
Kada su nemački turisti isparili iz Dalmacije početkom devedesetih, znao si da je neko s*anje |
-
Kada vas je Rambo Amadeus prvi put video, kazao je Peri Janjatoviću: "Video sam jednog, isti ja, samo Slovenac".
- Rambo i ja se znamo od 1990. i mi smo kumovi, ja sam kum njegovom najmlađem sinu. On je već bio velika jugoslovenska faca u vreme kad sam stidljivo počinjao i kad smo se upoznali. Požalim mu se da mi je glas zaribao, a on me savetuje: "Ori onda duboko, sve je to super, samo zaori". Tako nekako i zazvučim...
Foto: ST/N. PANČIĆ
-
Savetujete li se i danas?
- I danas radimo zajedno i savetujemo se. Ali on je uništavač hitova, čim nasluti da bi nešto moglo da postane takvo, odmah uzme pod svoje. Potpuno smo različiti, ali imamo otvoreno srce i po duši smo slični.
-
Uspeli ste da nas prevarite da se "Pukni, zoro" peva odvajkada.
- To je najbolje što može da ti se desi. To je takva lepa obmana - kad uđe čovek u kafanu, čuje stvar i istog ga sekunda baš briga kad i kako je nastala.
-
A kako je nastala?
- Eh, Srbi su epski narod i znam da bi voleli da je to napisao neki umirući ratnik. Da je poslednji dah zadržao da ostavi tu ceduljicu sa stihovima. Nažalost, napisao ih je jedan iz Ljubljane sa pivom u ruci. Prilično bez veze, zar ne, za takvu stvar? Ali ja to jesam radio za uspomenu na mog dedu koji je bio Solunac.
-
Jedna nova pesma govori o sreći kada nemački turisti nahrle u Dalmaciju. Dolazi li sreća u ove krajeve uvek u nekim kolonama?
- Malo sam šalio, ali istina je da su nemački turisti isparili iz Dalmacije početkom devedesetih i odmah si znao da je neko s*anje. Čim ih opet vidiš, kažeš: "Aha, biće OK."