"Glogi", roman o velikanu koji je imao svega za više života: Kako je voleo, živeo i plakao Nebojša Glogovac!
IZVOR: Republika - 08.02.2021 | 16:12
Imao je dubinu, imao je ludilo i imao je nenormalni talenat.
"Kad nas je napustio Nebojša Glogovac, plakali su i oni koji su ga samo gledali na pozorišnim daskama ili na filmu. I bilo je teško. I sad je...", reči su kojima Aleksandar Đuričić uvodi čitaoca u priču o neprežaljenom glumcu kroz priče onih koji su ga voleli, koji su bili sa njim kad nije bio na sceni, kad se "saplitao" o sopstveni talenat i kad mu je trebalo snage da se popne na glumački tron, sa kog nikada nije sišao.
Autor prvo otkriva razbarušenog, nestašnog dečaka rođenog u Trebinju, koji je majci posle svakog nestašluka donosio najlepši buket cveća. Glumu je voleo od malih nogu, ali je tek na studijama psihologije shvatio da će mu gluma biti i život.
No, i za taj izbor se trebalo izboriti u svešteničkoj porodici. Otac mu je postavio uslov:
- Smatrao sam da gluma i teologija jedno drugo dopunjavaju i da to može paralelno. I da će tako biti kompletan. To je bila moja zamisao, i obećao mi je da hoće. I slagao me je..., kaže Milovan Glogovac, penzionisani paroh i starešina Svetouspenskog hrama u kojem je nedeljem njegov sin prisluživao i u kojoj su Pančevci slušajući recitaciju kovržavog plavokosog dečaka na Svetosavski praznik prvi prepoznali Nebojšin glumački dar.
Ka zvezdama se penjao vrtoglavo. Posle prve godine studija Dejan Mijač ga angažuje za svoj komad “Velika pljačka”, zatim slede uloge koje je nemoguće nabrojati, kao i velika priznanja. Njegovo glumačko umeće koje je kidalo pozornice privlači pozorišnu publiku toliko da se za svaki njegov nastup tražila karta više…
- Imao je dubinu, imao je ludilo i imao je nenormalni talenat. Odmah se videlo da će biti veliki. Nije bilo dileme, nije bilo "otkrivanja" talenta, on je "otkriven" na početku, podelila je svoja sećanja Nataša Ninković, Glogijeva Trebinjanka, diva sa kojom je delio scenu bez mnogo priče i suvišnih objašnjenja.
Sa Vojinom Ćetkovićem Glogovac je provodio studentske dane ali i prvu garderobu u JDP. U njoj su dvojica glumaca sa gorštačkim karakterima delili tajne, govorili o usamljenosti, smejali se, svađali...
-Igrali smo sa njim, a zapravo smo ga gledali, rečenica je kojom je Vojin opisao svog kuma i glumca koji se do kraja davao na sceni i to isto zahtevao od svojih partnera.
Kompromise ni u životu, ni u profesiji nije pravio
Za svaki njegov nastup tražila se karta više, ali popularnost mu u tim teškim devedesetim godinama prošlog veka nije napunila novčanik, često je prevrtao prazne džepove, ali novac za njega nikad nije postao kriterijum po kome je birao uloge.
Foto: Tanjug
Time je jasno stavljeno do znanja da je za tada zrelog glumca ponuda da glumi Dražu Mihajlovića bila pitanje časti i dug prema precima, ali i zašto je odbio ulogu za film Andjeline Džoli "U zemlji krvi i mesa".
- U tom filmu ne postoji dobar Srbin, ali i bez toga je film loš. U svim prepiskama pisalo je da reditelj, koji je označen kao ona, želi da me vidi u svom filmu, kao da ne znamo o kome se radi. Da su mi i dali da pročitam scenario verovatno bih odbio, jer je ravan prazan, bez pokrića i nije dobro napravljen. Postaje više dosadan taj plasman Srba u filmovima koji služe formiranju javnog mnjenja o nama kao lošim momcima. Kao da ovde niko ništa dobro nije učinio i kao da su loše u ratovima činili jedino Srbi. To vređa inteligenciju, govorio je Nebojša između ostalog o odbijenoj ulozi koja je podigla veliku medijsku prašinu.
“Glogi”, priča u kojoj se smenjuju suze i smeh
Foto: Printscreen/YouTube/Južni vetar
Roman koji otkriva kako je živeo, plakao i voleo Nebojša Glogovac su priče u kojoj se smenjuju suze i smeh, o muzici koju je stvarao, pesmama koje je pisao i koje recituje Nela Mihajlović, stopiranju na relaciji Pančevo-Beograd sa Ašken Ataljanc, ludoj vožnji i motorima koje je voleo.
To su priče o Trebinju u koji je želeo da se vrati, voljenoj Hercegovini, jagnjetini na žaru, pesmi "Ko te ima taj te nema", igri tavle koju je strasno igrao, kao i o njegovoj Crvenoj zvezdi...
Roman "Glogi", u izdanju Vukotić medija, svejovrstan je omaž umetničkoj i ljudskoj gromadi, ali i svima koji su voleli Glogija, Lobanju, Šoneta, Pančevca... čoveka sa mnogo nadimaka koji je glumi, ali i svemu ostalom dao i karakter i reč.
Nebojša Glogovac, koji se radovao svakodnevnim trenucima, umro je od kancera pluća 9. februara 2018. godine, ostavivši iza sebe sinove Gavrila i Miloša i ćerku Sunčicu.
O legendi kruži legenda da su se u trenutku kada nas je napuštao mogli čuti aplauzi u okolini Kliničkog centra.
Nebojšine suze su prskale- Bili smo u „Krojaču„ kada sam mu saopštio da je Sloboda trudna. U prvi mah nije reagovao, ustao je, otišao u toalet, vratio se s naočarima, skinuo ih je, i tada sam prvi put video takve suze koje pršte pod pravim uglom. Drugi i poslednji put bilo je u predstavi Hadersfild, opisao je Vojin Ćetković suze svog kuma i nezamenljivog prijatelja. |
Foto: youtube.com/ TVLongPlay Milica - Zaljubila sam se u Nebojšinu meku dušu- Zajednički život sa njim bio je tako zabavan. Na prvu loptu delovao je robusno, malo grublje, a kad sam ga zaista upoznala, shvatila sam koliko je meka duša - u to sam se zaljubila. Bio je iskonska radost, bio je uvek nasmejan, vedar, otvoren, sve ono što je osećao to je govorio. Od svega je pravio poeziju. Voleo je da peva, da pušta muziku i često smo plesali po kući. Puno smo se smejali zajedno, priča Milica o danima koje je provela u braku sa nezaboravnim Glogijem. |