ODLAZAK PANONSKOG MORNARA: Čuveni kantautor izgubio bitku sa koronom, UMRO JE S OLIVERINIM IMENOM NA USNAMA!

Velika ljubav i pesme posvećene Oliveri

Balašević je izjavljivao da je njegov život dobio suštinu i formu tek kada je upoznao suprugu Oliveru. Njoj je posvetio i nekoliko pesama poput "Olivera", "Provincijalka"...

Kako je ispričao, kada je otišao na letovanje u Umag, shvatio je da mu Olivera nedostaje i pozvao ju je sa recepcije hotela i pitao da se uda za njega. Nije stigla ni da odgovori, a on je seo u golf i vozio do Zrenjanina, gde mu je izgovorila sudbonosno "da". Venčali su se 1981, ali nisu pravili veliku svadbu jer je pevačeva majka preminula godinu dana ranije.

Olivera je ovako govorila o pesmi "Provincijalka":

- Đole tvrdi da je ta pesma vezana za ovu sobu. Ja znam da sam za stolom čitala beleške sa predavanja, spremala ispit i gledala često kroz prozor, čekajući kada će se pojaviti. Tada mobilnih telefona nije bilo, pa je Ðole zviždao pod prozorom. Kada bih čula njegov zvižduk, brzinom svetlosti bih strčala kroz hodnik da ga vidim, tako da je ta pesma to na vrlo lep način ispričala.

"Mojoj majci umesto maturske slike"

Đorđe Balašević rođen je 11. maja 1953. u Novom Sadu. Uprkos svim uspesima koje je postigao, otac Jovan Balašević i majka Veronika Elvira Matilda Dolenc protivili su se njegovoj odluci da bude muzičar i smatrali su da bi trebalo da se bavi geografijom, za šta se i školovao. Njegov prvi album nosi naziv "Mojoj majci umesto maturske slike u izlogu".

Odrastao je u Novom Sadu, u Ulici Jovana Cvijića, koja se pominje u njegovoj pesmi "Neki novi klinci". Tu je živeo do kraja života.

Kako je isticao, u osnovnoj školi je počeo da piše pesme i sanjao je da postane fudbaler. Bio je mirno dete i odličan đak, što se u gimnaziji promenilo. Maturirao je kao vanredni učenik i upisao studije geografije. Indeks mu je bio pun desetki, ali nije diplomirao jer je počeo da se bavi muzikom.

Za svoj rad je dobio mnogobrojne nagrade. Napisao je četiri romana i izdao 14 albuma. Pamte se njegove serije od po 10-15 koncerata u Sava centru, kao i pune dvorane širom bivše Jugoslavije.

Mislio je da će umreti u novembru

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...

Novembar... Izmaglica...

I kvartet dragih lica.

Maleni čun, nasred luke pokisle

Da me u večnost otisne

("Drvena pesma")

Poslednja pesma koju je napisao

Hej, lega

Bila je to zima pusta pijana,

sludila me jedna lepa Smiljana.

Gospojica Esekerka, jedina u majke ćerka.

Treperava kao breza,

lagala me, prepredenka, da je loza samog Trenka,

hajdučica i princeza.

Bilo je to vreme oko blagdana,

bela šlinga od pahulja satkana.

I praporac na toj šlingi

za zornicu čingi-lingi, a za fruštuk srk čobanca.

Od Čepina do Erduta, bez šešira i kaputa.

Sonicama sa dva vranca.

Hej, lega, sretneš li je kad,

osmehne l' se ili naduri, zastane li il' požuri

ili mine ko da nisi tu, to bi najpre ličilo na nju.

Hej, lega, ko bi znao tad

da mi mogu doći glave one oči boje Drave.

I dan-danas palim sveću za nas.

Par gemišta i dumine, sve dok čežnja ne umine.

E, moj lega, nema onog snega,

samo su nam zime ostale.

Bila je to zima čista božija,

svaka nova bila je sve lošija.

Gospojica Esekerka, umiljata moja zverka.

Plela me u zlatnu kiku,

još se krijem u toj kosi, dok me zadnja treska nosi.

Polagacko niz štrosiku.

Hej, lega, sretneš li je kad,

osmehne l' se ili naduri, zastane li il požuri

ili mine ko da nisi tu, to bi najpre ličilo na nju.

Hej, lega, ko bi znao tad

da ću biti u svom veku još i stranac u Osjeku.

Oko Dalja tamna noć se valja,

srp Meseca zvezde žanje iznad Darde i Baranje.

Znaš, lega, malo mi je dosta svega,

jedino mi nikad dosta nje.

Bora Čorba

Jako mi je žao. Moje saučešće porodici. Sjajan pesnik, ostao sam bez reči. Ovo boli

Eva Ras

Šta da kažem, osim da je to bila najblaža i najjača energija koju sam znala. Uz njegove pesme sam preživljava mnoge teške noći. Bio je melem za moju dušu. Ne želim da verujem da je život postao baš ovoliko surov

Dara Bubamara

Moj Novosađanin, moj prijatelj, duh mog grada, pesnik, čovek. Neki bi to, prosto, tugom nazvali... A ja ću samo reći jedan D-mol za tebe, dobra dušo

Momčilo Bajagić

Otišao je veliki pesnik, ovo je ogroman gubitak. Đole je bio jedan od simbola jugoslovenske scene i njegove pesme su bile prepoznatljive od Vardara, pa do Triglava. Mnogo mi je teško i nikako ne mogu da obradim informaciju da Đoleta više nema

Halid Bešlić

Prijatelju, jednostavno ću da zaćutim. Neka ti je laka crna zemlja

Miloš Vučević

Mirno spavaj, druže naš, velikani nikad ne umiru. Novi Sad će te zauvek pamtiti

Miroslav Ilić

Mnogo sam se rastužio kad sam saznao da je Đole preminuo. On i ja smo bili prijatelji, ne znam ni koliko je javnost bila upućena u to. Znao sam da je imao obostranu upalu pluća i da nije odmah hteo da ode da se leči, pa eto. Na kraju se stanje pogoršalo. Mnogo je rano otišao

Duško Vujošević

On je rekao da bi voleo da ima 10.000 ljudi kao što sam ja, a on je meni bio jedan jedini. Zahvaljujući njegovim pesmama lakše podnosim dijalizu, koja traje i po četiri i po sata. Stavim slušalice, uživam. Izgleda, nažalost, da smrt ima dobar ukus za muziku

Rade Šerbedžija

Bio je taj moj Đorđe veliki umetnik, jedan od najvećih i kroz umetnost i kroz ljudskost, hrabrost i čovečnost. Treba mu podići spomenik