ZA NOĆ POSTAO JE UBICA DVOJICE MLADIĆA: Žarko Laušević u kobnoj večeri okrvavio je ruke i oduzeo dva života, GODINA PROĐE , DAN NIKAD!
IZVOR: Republika - 31.07.2021 | 18:15
Žarko Laušević je pre tačno 28 godina tragično usmrtio dva mladića, a njihove porodice to nikada nisu oprostile i prežalile.
Foto: youtube.com/PRVA
Pre tačno 28 godina, glumac Žarko Laušević usmrtio je u jednom podgoričkom lokalu Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19) i ranio Andriju Kažića, a javnost tadašnje Jugoslavije je bila podeljenja kao nikada do tada. Laušević je osuđen na kaznu zatvora od 13 godina, zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu, prenosi Informer.
2011. godine, pomilovan je od strane tadašnjeg predsednika Republike Srbije, na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Crne Gore koji predviđa da osuđeni izdržava kaznu u zemlji čiji je državljanin.
Foto: Republika
Lauševića je branio Toma Fila, koji je tvrdio, kasnije i studentima na fakultetu pričao da je to suđenje bilo pod uticajem “male sredine”, a da su se svi držali Njegoševih reči “Zlo činiti od zla braneći se, tu zločinstva nema nikakvog”, postupak ne bi trajao toliko dugo.
– Ali vrlo brzo situacija se otrgla kontroli. Od širenja laži, nameštanja dokaza, loše urađenog zapisnika, da bi se kroz lokalne medije stvorio utisak da se radi o siledžiji Žarku Lauševiću i njegovom starijem bratu – rekao je advokat, rekavši da je do pomilovanja došlo uz prećutnu saglasnost Crne Gore, jer nisu reagovali i nisu raspisali poternicu za Lauševićem.
Foto: youtube.com/printscreen
Podgoričanin Andrija Kažić, koji je ranjen te noći, otkrio je 2009. godine za jedne medije da je oprostio glumcu, te da je tragedija u kojoj je izgubio drugove, ali i sam ranjen za njega prošlost.
– Život ide dalje i na sreću, ja danas imam svoju sreću. Imam posao, a pre svega imam dva sina, što je najbitnije, jer se posle nesreće polemisalo da neću moći da imam decu budući da sam bio ranjen u testise. Daleko je teže onima koji su izgubili decu. Sa Pejovićima nisam u kontaktu, a Vučinići su mi komšije i znam da i oni danas imaju svoje živote. Njima jeste ostala ogromna bol za izgubljenim sinom, ali sve to postepeno ide u zaborav. Takav je život – rekao je Kažić tada, pa dodao kako se oseća na pomen glumčevog imena:
– U ovom momentu sam mu faktički oprostio. Čuo sam da živi u Americi, u Njujorku, da tamo ima neki život. Najpreciznije što mogu da kažem je da sam ravnodušan što se tiče Žarka Lauševića.
Foto: youtube.com/printscreen
Laušević u mladosti
Sa druge stranem porodice tragično nastradalih momaka bili su ogorčeni činjenicom da je glumac pomilovan, a majka ubijenog Vučinića, jedva je tada smogla snage da nešto izusti.
– Tek mi je sin došao iz vojske. Bio je na ratištu… Otišao mi je 1991. u vojsku, a 1993. mi je došao. I te 1993. mi je poginuo… I kako da reagujem, kako ću da reagujem… Ne mogu - za razliku od nje, te godine se ogasio brat ubijenog Pejovića i istakao da je sve to tužno i tragično.
– Ipak je oduzeo dva ljudska života. Mog brata i pokjnog druga njegovog Radovana Vučinića… Ovo je stvarno tužno i tragično da je u jednoj državi osuđen, a da mu druga država daje pomilovanje – rekao je tada za crnogorske medije.
Foto: youtube.com/printscreen/instagram.com/_lilihip_
Žarko je 2014. posetio Nikolu Kaluđerovića, svog cimera iz zatvorske ćelije.
– Bio je kod mene kući, vala smo se isplakali ko mala deca. Najnormalnije se ponaša moj Žare, ali je malo izgubio lepotu. Lepo on izgleda i sad, ali nije kao nekad. Ali ko ga nije znao ko momka, taj ne zna ni šta je neverovatna muška lepota. A šta smo pričali, ne mogu vam reći, jer je to naša stvar. Odrastao je tu pored mene na Cetinju i tragedija ga je dovela kod mene u zatvor. Otkad je u Americi, čujemo se stalno, a kad sam ga sada ugledao, kao da me je sunce obasjalo kao nikad otkad sam izgubio sina – rekao je tada Nikola, najpoznatiji crnogorski osvetnika (bio je u zatvoru zbog ubistva koje je počinio sveteći sina).
Foto: Contrast studios
Laušević nije snimao, niti igrao u pozorištu više od 15 godina, a onda se na male ekrane vratio u brojnim ostvarenjima, a porodice nastradalih se od tada nisu oglašavale.