ISPOVEST IGORA MAROJEVIĆA ĆE VAS ŠOKIRATI: Ovo su svi intrigantni detalji pripovetke o lepoti i snovima! (FOTO)

Foto: Promo foto

 

Igor Marojević je za svoj prošlogodišnji roman „Ostaci sveta“ dobio čak pet književnih nagrada, među kojima su i „Meša Selimović“, Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“ i „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi grada Beograda. Od deset takvih priznanja koja je dobio, polovina, i to krupnijih, otpada na samo jedno njegovo delo. Kao sledeći naslov, upravo mu je, takođe kod „Derete“, objavljena knjiga pripovedaka „Sve za lepotu“.

S obzirom na brojne nagrade koje ste dobili za roman „Ostaci sveta“ i nov književni postupak koji on donosi, postupak ulančanog skaza, našli ste se u pomalo nezgodnoj poziciji. Koliko je bilo lako opredeliti se za sledeću knjigu, kako je objaviti samo godinu dana posle prethodne, da bude na njenom recepcijskom i kvalitativnom nivou, ili bar blizu njega?

- Za recepcijski nivo ne znam jer ne zavisi baš sasvim od mene. Što se tiče zazora koji se u pitanju implicira, on bi mogao važiti da je knjiga koju sam objavio posle ’Ostataka sveta’ takođe roman, to jest može da važi kad budem završavao ’Etno’, konačni roman petoknjižja ’Etnofikcija’. Ali pošto je ’Sve za lepotu’ knjiga priča, poređenje automatski otpada. Osim toga,’Sve za lepotu’ nije klasična knjiga priča nego se može čitati na više načina. A ako je tako, ova knjiga mi se čini dostojna da bude objavljena tek nešto više od godinu dana posle ’Ostataka sveta’.“

 „Sve za lepotu“ je izbor konačnih verzija priča iz Vaših knjiga „Tragači“, „Mediterani“ i „Beograđanke“, ali i onih iz Vaših novih pripovesti, u ciklusu „Smrti poznatih“. Šta sve ove priče stavlja između istih korica?

Foto: Promo foto

 

- Kao što i naslov govori, lepota. One priče iz mojih spomenutih zbirki koje su bile lišene koncepta lepote, dopunio sam tim konceptom, koji pak sadrže sve ranije neobjavljivane pripovesti. Tako da ovo jeste ultimativni izbor mojih kratkih narativa ali se on, kažem, može čitati i drugačije.

Šta će čitaoci naći na stranicama vaše nove knjige, a šta se to krije između redova?

- Na stranicama će naći izbor iz moje dosadašnje tri zbirke priča i novijih narativa. Između redova se može naći roman čiji je glavni junak lepota u najrazličitijim pojavnim oblicima. Drugim rečima, knjiga koja je povod ovog razgovora nudi nov postupak u vidu nuđenju izbora čitaocu između davanja prednosti konkretnim junacima ili apstraktnom pojmu lepog i njegovom različitom konkretizovanju iz celine u celinu. Raspon njegovog delovanja je širok: od osveženja poimanja lepote u svakodnevici vanbračnom preljubom, preko uobičajenijih i manje uobičajenih ljubavnih odnosa, uživanja lepote sna, medija, filma ali i videoigrica, lepote sopstvenog lica i tela, lepote života u ličnom prostoru, dublje lepote unutrašnjeg života, lepote lova i grada...

Pišete o individualkama i individualcima iz savremenog Beograda i Barselone, ali i o kontroverznim ličnostima iz prošlosti kao što su Lorka, Milan Stojadinović, Franja Ferdinand... Šta je objedinilo ovako različite likove istim koricama?

- Svi oni imaju sopstveni koncept lepote, bilo da se oličava u snimanju filmova, političkim i drugim snovima, ili pak zasnivanju ljubavne veze, preljubi ili životu u lepom mestu koje može biti i toliko divno da u njemu vredi umreti. Tematizovanjem junaka iz različitih razdoblja postiže se da lepota kao glavna junakinja ne menja samo svoja ispoljavanja nego i da se vremenski seli iz današnjice do pred početak Prvog svetskog rata.’

Barselona je, posle Beograda, Vaš drugi grad. Ove godine Vam je u njoj izašao i predstavljen prevod romana „Šnit“. Kako teče Vaša trenutna saradnja sa Barselonom i stranim izdavačima uopšte?

- Izgleda da su trenutno i kod njih, tačnije kod nekih od njih, aktuelne upravo moje priče. Kijevska izdavačka kuća „Laurus“ bi ovog ili sledećeg meseca trebalo da objavi prevod „Beograđanki“ na ukrajinski, a ljubljanska „Apokalipsa“, za koji mesec, prevod iste knjige na slovenački. Sa Barselonom sarađujem višestruko, od prevođenja scenarija sa katalonskog na srpski do toga da bi dogodine, kod „Trampe“, valjalo očekivati izbor iz mojih priča na španskom.   

U izboru iz „Beograđanki“ unutar knjige „Sve za lepotu“ pojavljuje se i priča koja nije bila objavljena u knjizi, „Karneval“. Da li je bila izostavljena jer govori o beogradskoj porno-glumici pa bi to bilo nezgodno u kontekstu knjige?

- Ne, i ranije sam pisao o porno-glumici, istina italijanskoj, koja je između ostalog tema moje najantologizovanije priče, „Rat za čast Moane Poci“. „Karneval“ nije bio objavljen jer po mom, i mišljenju dvojice urednika u „Laguni“, nije bio dovoljno završena priča, a sad mi se čini da je u međuvremenu dostatno sazrela.

Stiče se utisak da su neki Vaši junaci prilično hrabri u “isterivanju” svog viđenja lepote?

- Da, neki zbog nje, kao Garsija Lorka, gube život, ili ga rizikuju. Drugi su pak spremni da se do žrtvovanja poslednje kapi rutinske svakodnevice bore za sopstveno poimanje lepote: zarad uživanja u spoljnjem vidu unutrašnjog sveta na više godina se zaključavaju u stan; zakonski kažnjivo švercuju otiske lepote, ili rizikuju zdravlje ulepšavajući se plastičnim operacijama ili zahtevnim medijskim rekvizitima. 

Na kom rukopisu trenutno radite?

- Ja sam još od 2018, od romana „Tuđine“, kao završnice svog „Beogradskog petoknjižja“, u fazi izvesnog podvlačenja crte. „Ostaci sveta“ su pretposlednji roman iz petoknjižja „Etnofikcija“, a trenutno radim na završnom romanu te pentalogije, „Etno“, što je takođe podvlačenje crte, kao što je to i „Sve za lepotu“ – po meni najbolje što sam dao iz svojih kratkih narativa. Tek kad čovek višestruko podvuče crtu, može tačno da zna gde je, šta je uradio i čime će eventualno dalje da se bavi.