NAJBOLJI BISERI DOMAĆIH POZORIŠNIH SCENA: Dramski razbojnici i popušen Dunav
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 06.01.2018 | 06:35
Do trenutka premijere glumački ansambl predstave sa svim tehničkim osobljem prevali "planine" preko svojih pleća, od učenja teksta do bolnih traganja za pravom emocijom, koja sa scene treba da obuzme i publiku. Ipak, sva muka i bol ne prestaje tu, pa se neretko tokom izvođenja čak i starih predstava dešavaju gafovi, "iskakanja iz koloseka" - nekad slučajna, kao posledica umora, nekad namerno - iz dosade. Odabrali smo najbolje bisere sa scena naših pozorišta u kojima su, naravno, naši omiljeni glumci.
Vatrogasci za Boškovićevu
Tanja Bošković često je imala sasvim neobične ulaske na scenu, da li bi se prvo pojavila njena noga ili kosa... retko bi tek tako išetala pred publiku. Jedno pojavljivanje ipak ostaće i njoj i publici u sećanju u Opatiji.
Publika je bila postavljena na skelama koje su se nalazile uz same zidine. Tanja je trebalo da iz poslednjeg reda publike krene ka sceni, ali to je bilo nemoguće jer je ulaz u publiku bio napred. Stigla je vatrogasna ekipa i ona se popela merdevinama preko zidina.
Publika je bila van sebe kada je Tanja zapevala.
Foto: ST/V. LUKIĆ
Dunav, duvan, vojvoda i vodovod
Irfan Mensur, uz Laneta Gutovića, poznat je kao iskreni "smejač" na sceni i jednom prilikom je otkrio: "Na primer glumac umesto 'šta je sa vojvodom' izgovori 'šta je sa vodovodom'. Možete zamisliti paniku na sceni. U jednom trenutku jedan vrlo ozbiljan glumac kome se divim, stariji od mene koji je ikona našeg pozorišta, treba u 'Seobama' da mi kaže: 'E, pa da popušimo po duvan, kapetane'. Krene muzika, napeta atmosfera, a on kaže: 'E, pa da popušimo po Dunav, kapetane'. Pokušam da dozovem sve najcrnje misli u glavu samo da bih došao sebi, ali ne ide. Samo sam klimnuo glavom inspicijentu jer počeo sam da urlam od smeha. Spustila se zavesa. Plakali smo jedan drugom na ramenu od smeha."
Foto: Arhiva NIN
Glumac je bolestan
Ispred Ateljea 212 u najbolje dane ovog teatra red za karte protezao bi se do Palmotićeve. Hit pozorišta bio je veliki Zoran Radmilović. Jednom pred "Radovana III" organizatori nisu mogli Radmilovića da izvuku iz obližnjeg bistroa, gde je sedeo sa piscem Dušanom Kovačevićem.
Obrni-okreni, stvar je takva da Kovačević navodno ne dozvoljava Radmiloviću da igra u njegovom komadu.
Natezanje je potrajalo, a pisac je uspeo glumca da uvuče u taksi i odveze ga podalje od Ateljea. Dežurnom nije preostalo ništa nego da okupljenim gledaocima saopšti da je "predstava otkazana zbog bolesti glumca".
Foto: youtube.com/printscreen/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
Drag susret...
Miloš Žutić sreće svog školskog druga koga godinama nije video. Obradovali se jedan drugome, zagrlili se, Miša kaže:
- Gde si, stari moj, otkad se nismo videli, hajdemo u kasinu da popijemo jedno piće!
Recimo da je bilo "malo" više od jedne ture...
- Stari, izvini, moram do toaleta - kaže Miša i ode.
Ubrzo i školski drug krenu u toalet. Na vratima WC sudari se sa Žutićem, koji mu se obradova kao da ga godinama nije video i reče svojim dubokim baršunastim glasom:
- Stari moj, dođi, sedi da popijemo, baš sam tu sa jednim našim školskim drugom.
Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ
Iz "Uspomenara" Cacija Mihailovića:
* Marka Nikolića u nekom selu pitali: - Jesi li ti onaj Giga Moravac? On im onako stidljivo odgovorio da jeste, a oni njemu: "U al' si propao!"
* Zabeležio sam i anegdotu sa "Batinih dana" u Vrnjačkoj Banji, kada se Mira Banjac, koja je najviše puta igrala Batinu ženu, zahvaljujući se na priznanju, našalila: "Ne tražim ništa drugo kad umrem sem da se Vrnjačka Banja nazove - Vrnjačka Banjac."
* Kada su Miru Trailović primali u SKOJ, ustao je jedan mladi čovek i usprotivio se: "Ako ovu građanku primite, ja ovog trenutka izlazim!" A Mira je, kako je posle pričala, mislila u sebi: "E, mali, mali, platićeš ti meni ovo kad-tad." I platio je, postao je njen muž. Bio je to Buca Trailović.
* Sergej Trifunović poznat je među svojim kolegama kao neko ko brblja i ne prestaje. Jednom ulazi u autobus sa slušalicama u ušima. Svi srećni, Sergej ćuti. Posle jedno petnaestak minuta on vadi slušalice iz ušiju, uredno ih slaže i zajedno sa mašinom stavlja u torbu, a onda zadovoljno kaže da ga svi čuju: "Ljudi, riknule su mi baterije, sad ste ga naj*ebali!"