Kusturica novi roman posvetio austrijskom piscu: HANDKE JE ISTI NIČE, samo što veruje u boga i ide na liturgiju
IZVOR: Milica Bobinac - 16.06.2022 | 15:18
Cenjeni reditelj napisao je knjigu "Vidiš li da ne vidim" kako bi dokumentovao vrednost svog prijatelja.
Nobelovcu i jednom od najznačajnijih austrijskih pisaca Peteru Handkeu srpski reditelj Emir Kusturica posvetio je svoj novi roman "Vidiš li da ne vidim" koji je, kako je sam istakao, napisao s ciljem da dokumentuje vrednost svog velikog prijatelja i prijatelja srpskog naroda.
Na promociji romana u velikoj dvorani Studentskog kulturnog centra Beograda Kusturica je podsetio prisutne da je Handke posetio Beograd tokom NATO bombardovanja 1999. i da je zbog toga, u znak zahvalnosti, "trebalo da se napiše nešto kao dokument o vrednosti ovog čoveka".
Foto: Tanjug/AP
- Kontroverze koje nosi nisu samo političke već i moralističke. Pišuci literaturu priklonio se jednom narodu koji je bio ponižen, a nije to zaslužio - rekao je reditelj.
UVEK NA STRANI SRBA
Govoreći o knjizi "Vidiš li da ne vidim", koju je objavila Srpska književna zadruga, Kusturica je priznao da mu je u početku bilo teško da definiše Handkea i da je, čitajući njegove knjige, shvatio da je pišcevo glavno inspirativno područje bila filozofija Fridriha Ničea, ali da između nemačkog filozofa i Handkea postoji mala, ali bitna razlika.
- Handke veruje u Boga i ide u pravoslavnu crkvu, a siguran sam da bi i Niče danas, da je vaskrsao, tražio Boga. Verujem zbog svoje plemenitosti i patnje kroz koju je prolazio u životu da bi se vratio korenima religije na koju je udrario - naveo je Kusturica.
Foto: Promo
Početkom devedesetih Handke je objavio "Rastanak sanjara od izgubljene zemlje", gde žali zbog raspada Jugoslavije. Posle rata objavio je esej "Zimsko putovanje na Dunav, Savu, Moravu i Drinu: Pravda za Srbiju" u kojem kritikuje zapadne medije, a tokom karijere nije propuštao priliku da odbrani Jugoslaviju i ocrni NATO zločince, zbog čega se često nalazio na udaru kritike.
Baš kao i Kusturica kada je njegov film "Andergraun" dobio Zlatnu palmu u Kanu. Reditelj se prisetio da je austrijskog pisca upoznao nakon što ga je on jedini branio od napada francuskog filozofa Bernara Anrija Levija i globalista koji su njegovo pobedničko ostvarenje okarakterisali kao "srpsko-američku propagandu i delo koje treba ignorisati".
HOD PO ŽICI I PAD U DRINU
Prema njegovim rečima, Handke nikad nije pripadao nijednom pokretu, ali je ostao dosledan svojoj literaturi "i to je bio svojevrsni hod po žici". Zato Kusturičin novi roman ima tri toka - jedan putopisni, drugi je izmišljen Handkeov prelazak na žici preko Drine, a treći je piščev put u Stokholm da primi Nobelovu nagradu za književnost. U knjizi Handke pada sa žice u Drinu kod Starog Broda.
- Na tom mestu su ustaše Jure Francetića 6.220 srpskih civila što zaklali, što pobili, dok kasnije rukovodioci jugoslovenskih republika nisu ni znali da to mesto postoji. Handke u trenutku kada padne u Drinu odmah potom dobija Nobelovu nagradu. A vrata Starog Broda su vrata jednog od najvećih stratišta u Bosni i Hercegovini tokom Drugog svetskog rata - rekao je Kusturica.
Borba protiv terora
Kusturica je istakao da je napisao ovu knjigu kako bi se izborio sa "psihološkim terorom koji je zavladao planetom od početka kovid pandemije".
- Ja sam u književnost upao kao i svi koji srljaju u film. Ispade da svak može da napravi film, pa što i ja na bih napisao neku knjigu - rekao je reditelj.
Spas za srpsku čast
Akademik Matija Bećković smatra da je Kusturica novom knjigom "spasao čast Srbima" i da je zato napisao pesmu naslovljenu "Emir Kusturica", a ona glasi:
- Zašto si Srbin? Da me ubiješ ne znam. Ako ne znaš nemoj da budeš. Ubij me, hoću.
Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ
Bećković je istakao da je Handke napisao nekoliko knjiga o Srbima, a da se nije našao nijedan Srbin da napiše knjigu o Handkeu.
- To je učinio Kusturica i tako na neki način spasao čast naše pismenosti - istakao je akademik i podsetio da je Handke napisao da su Srbi na Kosovu najusamljeniji narod u Evropi, dok je Kusturica istakao da dodela Nobelove nagrade Handkeu pokazuje da "Srbi nikad ne smeju da priznaju nezavisnost Kosova".