ZA NOVU GODINU JE OSETIO I NAPIPAO NEŠTO TVRDO! Potresna ispovest oca Nebojše Glogovca o teškoj borbi sina: Kratko je trajao!
IZVOR: Aleksandra DIMIĆ - 30.03.2023 | 23:34
Otac Nebojše Glogovca govorio je o borbi sina sa opakom bolešću.
Otac pokojnog glumca Nebojše Glogovca, protojerej-stavrofor Milovan Glogovac govorio je u dokumentarnom filmu ''Krak manje'' koji je večeras prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci, o borbi svog sina sa teškom bolešću.
- Za Novu godinu je osetio nešto, kašljao je i nešto je napipao na stomaku tvrdo. I ja sam tada bio prisutan. Skener je pokazao da je nešto sumnjivo - rekao je otac Milovan, pa dodao:
Foto: youtube.com/ TVLongPlay
- Nebojša je kratko trajao, ali je ostavio jedan određeni trag na mlade ljude i često puta sretnem ljude koji ponavljaju neke rečenice koje je on izgovorio na filmu ili na pozornici. Tih 50 godina, odnosno 49 koliko je imao nije ostalo bez uticaja, bez nekoga traga. Dok žižak gori što bi rekao naš narod, treba se boriti do poslednje snage. Da se očuva žižak života.
On je već jednom govorio o svom sinu i tada je istakao da je ponosan što se njegov naslednik nije obrukao nikada.
- Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol, ali, kad i danas stižu reči odasvud: "Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju." Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu, glasilo je kazivanje prote Milovana i neutešnog oca pokojnog glumca Nebojše Glogovca koje je dao pre, evo već sada, nepune tri godine. Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja - ispričao je prota za Novosti u martu 2019. i dodao:
Foto: Youtube /printscreen
- Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu.