Pesma Beogradskog sindikata TERA SUZE NA OČI: S knedlom u grlu slušali "Teci, reko" na opelu žrtvama logora u NDH
IZVOR: Milica Bobinac - 05.07.2023 | 16:25
Jedan od najvećih zadataka u karijeri bio je da napišemo ovaj tekst, poručuje Feđa Dimović.
Spot za pesmu "Teci, reko" Beogradskog sindikata i anđeoskog glasa s Kosova Pavline Radovanović objavljen je pre nekoliko dana. U njemu je prikazana najveća tragedija srpskog naroda, a sva zverstva počinjena u logorima na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske stala u su potresne stihove koje, kako ističe Feđa Dimović za Republiku, nije bilo lako staviti na papir.
Ova potresna numera našla se na novom albumu "Sindikalno proleće" jednog od naših najpopularnijih rep sastava, a napisali su je Feđa, Boško i Blaža.
- Bio je to jedan od najvećih zadataka koji smo imali u karijeri. Toliko je ta tema teška i bolna, pa čovek nekada i beži od njih jer je prosto teško upoznati se sa svim detaljima zverstava tog genocida nad Srbima, a pogotovo od toga napraviti pesmu koja neće biti toliko brutalna nego će imati duhovni ton i nešto što će preneti pozitivnu poruku iz sve te muke. Sudeći po komentarima ljudi, uspeli smo u tome - kaže Dimović.
Foto: Foto Privatna arhiva/Ustupljene fotografije
Mada su stihovi izuzetno lični, na sreću niko od trojice momaka na svojim plećima ne nosi muku koju sa sobom vuku članovi porodica stradalih. Ipak, Feđa nam kaže da su njegovog dedu ubili Nemci 1941. i da dobro zna šta se sve dešavalo tokom Drugog svetskog rata, kao i da je pesma potkrepljena istorijskim činjenicama.
- Mnogo smo se edukovali i čitali o sudbinama ljudi u logorima. Trudili smo se da sve bude potkrepljeno istorijskim činjenicama jer je sada takvo vreme da se stvari prećutkuju i izmišljaju, pa danas možete da čujete jednu od najvećih gluposti da je Jasenovac mit i da u jamama u Jadovnu nema nikakvih ostataka naših žrtava! Kako bismo zlodela verno prikazali kao umetnici, morali smo da ih doživimo - dodaje naš sagovornik.
"Teci, reko" ne govori samo o Jasenovcu već, kako ističe, o kompletnom genocidu koje su ustaše izvršile u NDH:
- Jasenovac je bio vrhunac zločina, a oni su počeli u logorima Gospić, Jadovno i Pag. Tu su vršena zverstva i monstuoznosti koje čovečanstvo ne može da zamisli!
Možda najveći trenutak u karijeri momci iz Beogradskog sindikata doživeli su pre nekoliko dana, kada je "Teci, reko" puštena tokom opela žrtvama kod Šaranove jame.
Foto: Foto Privatna arhiva/Ustupljene fotografije
- To je bio poseban momenat za nas. Spot je objavljen nakon opela, a pesma je puštena kao sastavni deo pomena kojem smo prisustvovali Blaža i ja zajedno sa članovima organizacije Jadovno. To da ljudi puste našu pesmu na takvom mestu je od jedan od najponosnijih i najtežih trenutaka u mojoj karijeri. Slušali su je kao liturgijsku pesmu, u tišini, pognutih glava. Video sam izraze lica okupljenih, koji su bukvalno gutali knedle dok je pesma išla u pozadini - priča Feđa.
Dok rep deonice pogađaju srž, talentovana Pavlina u refrenu tera suze na oči.
- Kad slušate nju, kao da slušate glas nekog deteta iz Jasenovca. Ona je sama smislila da otpeva delove narodne uspavanke i predivno je to uradila - završava Dimović.
Spot prepun tuge i boli
U nešto manje od pet minuta spota za pesmu "Teci, reko" stala je sva tuga i bol jednog naroda. Sredstva za snimanje ovog visokobudžetnog videa obezbedila je organizacija Jadovno u saradnji sa produkcijom "Emote", dok režiju potpisuje Hadži Aleksandar Đurović, tvorac filma "Sveta Petka: Krst u pustinji". Snimanje je trajalo četiri dana na različitim lokacijama - u etno-selu Kupinovo, Crkvi sSvetog Luke, Železničkoj stanici Pančevo, u Zemunu...
Foto: Foto Privatna arhiva/Ustupljene fotografije
Uvek uz svoj narod
Beogradski sindikat svojom muzikom pokazuje da je uvek uz svoj narod, pa se dobro pamte stihovi pesme "Jedina Srpska", koja je objavljena uoči proslave 30 godina od osnivanja Republike Srpske. Zajedno s Danicom Crnogorčević na taj način želeli su da se oduže narodu Republike Srpske "za patnje i teret koji je podneo u odbrani slobode, vere i nacionalnog identiteta celog srpskog naroda". Nevinim žrtvama na Kosovu i Metohiji Sindikat je posvetio pesmu "Dogodine u Prizrenu", dok je "Sviće zora" posvećena litijama u Crnoj Gori.
TEKST PESME:
Odjednom sve je počelo, kad došli su u selo,
kao crni oblaci usred dana vedrog.
Postrojili pred crkvom, rekli sad je novo vreme
da, za naše dobro, sve nas privremeno sele.
Ja se nisam plašio. Imao sam poverenje
kad video sam komšiju sa njima da se smeje.
Kad stigli smo na peron, užas sledio mi vene,
probijen bajonetom čovek pao je pred mene.
Sabijeni, bez daha, voz čekali da krene,
sa suzama su tekle Đurđevdanske pesme.
"Zašto nam to rade", plakale su žene,
a meni su se vratile reči moga dede
da brzo smo zaboravili Šuckore i Doboj,
divizije vražije i Aradski logor.
Slabo sila prašta za srušena im carstva,
zbog stava i inata Srbin vazda strada.
Teci, reko, teci, teci, samo
teci, teci, vrati me u moje selo ravno.
Plači, kišo. Drhti, drhti, grano,
rasti, goro, zeleni, pokrij mene travom.
Zaspi mi, zaspi, detence,
zaspi mi, čedo mamino,
nek raste ruža rumena
nek raste mami od meda.
Znam da nisam u paklu, deca neprekidno plaču,
izgladneli, u strahu, traže zaklanu majku.
Krvnik, danas, jednom malom razbio je glavu,
ostalima, sutra, daje staklo kao hranu.
Odakle izvire to zlo, kada svi smo ljudi?
Juče gledao sam kroz žicu kako porodicu grli,
obećao je župnik da spasiće nas smrti
ako prihvatimo savet da pravilno nas krsti.
Jevanđelje, u vrsti, dodiruju prsti,
primili krizmu, al' završili u rupi.
Nedajbože taj ponor da me natera da mrzim,
ne odričem se vere, slobodno me muči.
Teci, reko, teci, teci, samo
teci, teci, vrati me u moje selo ravno.
Plači, kišo. Drhti, drhti, grano,
rasti, goro, zeleni, pokrij mene travom.
Leševe slažem u blatnjave rake,
klasje koje požnjale su ustaške kame.
Do nas dopro glas je da pri kraju rat je,
još uvek traje klanje, al' stražara je sve manje.
Nadamo se, džabe, da će neko da nas spase,
zaboravljeni mi smo, od sada, pa nadalje.
U miru okretaće glave od ove slike strašne,
prekriće nas strane istorije lažne.
Pozvani slobodom, zorom krećemo u proboj,
goloruki rušimo ogradu pred sobom.
Strah u nama zgažen, osećaj je blažen.
Stigli smo do Save kad čuo sam rafale.