Bečki aplauz za sopran Saru Vujošević Jovanović i bariton Dmitrija Grinih
IZVOR: Republika - 09.07.2023 | 15:30
Operski umetnici sopran Sara Vujošević Jovanović i bariton Dmitrij Grinih nastupili su 3. jula u koncertnoj sali Bezendorfer, u zgradi svetski renomiranog Bečkog Mjuzikferajna. Austrijski muzikolog i stručnjak za rusku muziku K. Firlih napisao je recenziju o njihovom koncertu vokalne muzike posvećenom 150. godišnjici od rođenja Sergeja Rahmaninova, a mi je prenosimo u celosti.
Ove godine svi ljubitelji svetske muzičke kulture slave godišnjicu velikog ruskog kompozitora Sergeja Rahmanjinova. Ceo njegov život je podeljen na pre i posle revolucije 1917. godine. Uprkos tome što je nakon emigracije iz Rusije postao državljanin SAD-a, ipak je ostao za svog veka isključivo ruski kompozitor.
Svaki izvođač koji je imao priliku da se upozna sa ruskom muzikom, ne može se ravnodušno odrediti prema ovom važnom jubileju- 150-godišnjici od rodjenja ovog genijalnog kompozitora.
Naravno, muzičari koji su nastupili 3. jula u salonu Bezendorfer, u monumentalnoj zgradi Bečkog 'Mjuzikferajna', takođe nisu mogli da zaobiđu jubilej Rahmanjinova, jer su svi učesnici koncerta bili predstavnici ruske muzičke kulture.
Foto: N. Schabani
Pijanistkinja, korenima iz Belorusije, Elizaveta Bormotova- danas radi kao univerzitetski profesor u Beču, a 2015. godine je završila isti konzervatorijum kao i Rahmaninov, bariton Dmitrij Grinih, studirao je, a zatim i radio do početka rata u Moskvi. I konačno, najpoznatiji crnogorski sopran u Evropi- Sara Vujošević Jovanović, takođe ima udela u ruskoj kulturi. Završila je umetničke doktorske studije iz operskog pevanja u Moskvi, kao i doktorske studije kao naučnik- muzikolog i napisala disertaciju na ruskom jeziku.
Za sva tri izvođača svet Rahmanjinova pripada i delu njihovog profesionalnog života i angažmana. U njihovoj interpretaciji se moglo spoznati da su odrasli kao istinski umetnici upravo na stvaralaštvu ovog velikana muzike svih vremena.
Foto: N. Schabani
Za bečke slušaoce bilo je zanimljivo čuti rahmanjinovske vokalne opuse upravo u interpretaciji ruskih muzičara, pa nije čudilo što je sala salona Bezendorfer bila prepuna.
Koncert se sastojao od romansi u prvom odeljenju i operskih scena u drugom. Rahmanjinove romanse mogu se nazvati klavirskim pesmama sa glasom. Rahmanjinov kao kompozitor koji je dao revolucionarni doprinos razvoju klavirske muzike (jednak doprinosu F. Lista) nije mogao ostaviti i kamernu vokalnu liriku po strani, u odnosu na svoje glavno dostignuće: harmonski složene, podglasom prepune, virtuozne klavirske fakture.
I ovde vredi napomenuti, pre svega, o veštini pijanistkinje E. Bormotove. Ona se može sa sigurnošću nazvati umetnicom, koja je u stanju izvesti notni tekst bilo koje složenosti. Rahmanjinove romanse po tematskom materijalu, slikama, fakturi- bliske su pre svega klavirskim preludijima i u odnosu na iste, ni na koji način nisu inferiorne u tehničkim poteškoćama, stoga samo pravi virtuozni pijanista može biti korepetitor na rahmanjinovskom koncertu. Za klavirom je te večeri bio majstor-muzičar, koji je imao sve: i nežnu dubinu 'tuše', i tehnički najkompleksnije pasaže, i gustu teksturu akorda, i dramatičnu izrazitost "klavirskih monologa"...
Foto: N. Schabani
Elizaveta Bormotova je nakon Koledža Gnesinih i završene Moskovske konzervatorije Čajkovskog završila i tri magistrature u Beču, i to kao: koncertna pijanistkinja, koncertmajstor i pijanista u kamernim ansamblima. Redovno je angažovana kao jedan od vodećih koncertmajstora svetski poznatog Salcburškog festivala, kao i u postavkama operskih spektakala Bečke državne opere. Mogućnosti ove pijanistkinje su beskrajne. Čitavo njeno iskustvo i razmera talenta bili su predstavljeni na vokalnoj rahmaninovskoj večeri u Beču.
Prvi deo koncerta predstavljale su romanse i bio je sastavljen tako da podseća na slikarsku galeriju umetnika ruskog srebrnog veka, kako se obično naziva epoha Moderna u Rusiji.
Foto: N. Schabani
Pre svega, vredi napomenuti izvođenje filozofsko-kontemplativnih romansi koje je Rahmaninov napisao za visoki ženski glas, sopran.
U istim pevanje čarobnog soprana iz Crne Gore, Sare Vujošević Jovanović podseća na nežni zvuk "duše sveta", o kojoj je pisao Anton Čehov u njegovoj poznatoj drami "Galeb". Takodje, to filozofsko shvatanje da sve što postoji je duševno i oduhovljeno te večeri je bilo otelotvoreno u božanskoj interpretaciji ovog liriko-spinto soprana.
Unikatno, najfinije, može se reći izvanredno plutanje zvuka crescendo-a, u sopranu Sare Vujošević Jovanović (a sa neobičnim, eteričnim piano- gornjeg registra) rastvarano je u vazduhu te večeri. U publici je vladao osećaj kao da umetnica nije pevala, već je pričala o tihoj sreći, o tome koliko je malo potrebno da bi se ušlo u pravi smisao lepote sveta. Izgledalo je da crnogorski sopran Sara Vujošević Jovanović i klaviristkinja Elizaveta Bromotova svojim izvođenjem otkrivaju najjednostavniju i drevnu istinu: verujte prirodi, ona je prelepa apriori, ona je izvor mira, spokoja, radosti...
Foto: N. Schabani
Romanse "Na mom prozoru", "Jorgovan", "Ovde je dobro" na stihove poetesa E. Beketove i G. Galine – savremenica kompozitora, zvučale su kao mali odzvuci raja.
Romantične vokalno-instrumentalne kompozicije Rahmanjinova u izvođenju Sare Vujošević Jovanović i Elizabete Bormotove zvučale su sa strašću i dubokim iskustvom. Od stradanja mlade devojke, kojoj su 'oteli' voljenog muža na dugih 25 godina vojnog roka (romansa 'Zavoleh tugu svoju', na prevod velikog ukrajinskog pesnika T. Ševčenka), do duboke zamišljene romanse "San" na tekst poznatog nemačkog romantičara H. Hajnea, pa do neobuzdane sreće mladosti i bujnosti u romansi "Prolećne vode" na stihove F. Tjutčeva.
Jedna od najvrednijih profesionalnih kvaliteta za izvođača je sposobnost da sastavi program koncerta tako da ne bude haotičan, bezuman skup dela, već da predstavlja logičan sled kompozicija. Upravo zato monografski koncert posvećen S. V. Rahmanjinovu je redak poklon za brojne obožavaoce njegovog stvaralaštva. U ovom slučaju, bilo je važno pokazati sve aspekte kamernog vokalnog stvaralaštva Rahmanjinova, posebno što je napisao genijalnih 80 romansi i mogućnosti izbora za koncert su bile ogromne. Sa ove tačke gledišta, program večeri vokalne muzike Rahmanjinova, u salonu Bezendorfer je neprocenjiv, jer je ovaj veličanstveni kompozitor, suptilno osećajući prirodu instrumentalnog i vokalnog zvuka, postavio izuzetno visoke zahteve pred izvodjače njegovog stvaralaštva. Upravo se navedenom segmentu kod soprana Sare Vujošević Jovanović oseća dominacija i samouverenost u svim vokalnim registrima, a savršena tehnika joj omogućava da fokusira svu pažnju na stvaranje različitih umetničkih impresija... od tragičnog i ironičnog, do toplog, nebeskog i andjeoskog u boji ovog balkanskog čudesnog ženskog vokalnog aparata.
Foto: N. Schabani
U izvođenju baritona Dmitrija Griniha predstavljena su dela koja podrazumevaju još jednu značajnu temu rahmanjinovskog stvaralaštva: orjentalizam ili rusku muziku o Istoku. Egzotične, neobične intonacije Istoka, istovremeno daleke i bliske, postale su deo Rahmanjinovog stila. Utkane su u lento delove njegovih klavirskih koncerata i korištene u kompozicijama kamerne vokalne muzike. Intonativno preciznom igrom hromatizma, oštrim slušanjem odstupanja, posebnim osećajem plutajuće istočne metrike može se okarakterisati izvedba Dmitrija Griniha i Elizavete Bormotove u romansama, kao što su "Ne pevaj lepotice u mojoj blizini" na stihove A. Puškina, "Ona je kao podne" na stihove N. Minskog, "U tišini noći tajne" na stihove A. Feta, "Dete, kao cvet si lepa" na stihove H. Hajnea. Pevačev bogat, dubok, mekan bariton kao da je zvučno oslikavao uzorak prelepog orijentalnog tepiha.
U filozofskoj lirici Rahmanjinove muzike, "muški" monolozi su preplavljeni osećajem beskrajne usamljenosti. Ovaj osećaj je pevač preneo kroz majstorski, naizgled beskrajni vokalni dah. U romansi "Noć je tužna" na stihove I. Bunjina, izvodjači su tako precizno uspeli da prenesu stanje ovog rahmanjinovskog remek-dela, da je izgledalo da je vreme zaustavljeno. Nesumnjivo, jedan od najboljih rahmanjinovskih monologa je romansa "Odmorićemo se" na tekst završnog monologa heroine Sonje iz drame A. Čehova "Ujka Vanja". Iznenađujuće je da je tekst ženskog monologa kompozitor principijelno dao niskom muškom glasu. Ženski tekst koji svaki ljubitelj Čehova zna, pretvara se u složen mučan monolog sa osećajem beznadežnosti bića. Dmitrij Grinih je ovo delo preneo sa posebnim osećajem unutrašnjeg sukoba i osude. Pevač je ''stvorio'' emociju razočaranja, umora i nade.
Drugi deo koncerta bio je posvećen operskom stvaralaštvu Rahmanjinova. U početku je izvedena scena iz prve, još studentske opere kompozitora, za koju je dobio najvišu ocenu na završnom ispitu, a istu je posebno istakao i sam profesor- P. I. Čajkovski, koji je na najvišu ocenu 5+ pripisao još tri plusa sa svih strana. "Ciganska tema" je još jedan sloj Rahmanjinovog stvaralaštva. Može se pretpostaviti da slike Cigana iz poeme A. Puškina 'Cigani' nisu slučajno zainteresovale kompozitora. Činjenica je da rod Rahmanjinova vodi poreklo od unuka moldavskog gospodara Stefana Velikog, koji je vladao moldavskim knežestvom još u 15.veku. Cigani čine deo istorije i kulture Besarabije (savremene Republike Moldavije), a koja je u to vreme bila deo Ruskog carstva.
Foto: N. Schabani
Iz opere su se izvele dve scene: scena s arijom ciganke Zemfire i kavatinom Aleka. Bez sumnje, soprana Saru Vujošević Jovanović možemo nazvati ne samo izuzetnom operskom pevačicom, već i istinskom, izražajnoj glumicom; ova je scena zvučala duboko prožeta strašću. Preobražaj blažene i uzvišene umetnice u izrevoltiranu ženu, koja prezire lik muskarca pred njom- bila je vrlo uverljiva. U početku se činilo da sasvim neka druga umetnica peva u drugom delu koncerta. Poznata kavatina Aleka izvedena je s posebnom strašću, tragičnim razočaranjem u ljubavi i dosadom koja se pretvara u ljubomoru. Postojao je osećaj u zraku koncertne dvorane da bi se ova scena mogla završiti samo krvavim masakrom Aleka nad ponosnom Zemfirom koja ga je prevarila; pevači su bili toliko psihološki precizni u ovoj epizodi opere.
Opere koje je Rahmaninov stvorio 1904.i 1906. godine praktično su nepoznate Bečkoj publici: "Vitez tvrdica" po tekstu A. Puškina i "Frančeska da Rimini" po dramatičnoj epizodi iz "Božanstvene komedije" D. Aligijerija. Ovde se kompozitor već pojavljuje kao pravi majstor evropske moderne. Rahmanjinove opere pomenutog perioda su napisane u stilu njegovih starijih i mlađih savremenika: R. Štrausa, A. Tsemlinskog, K. Šimanovskog... povezane su s deklamacijom i gustom interakcijom vokalne tematike s rečju, dok bogata orkestarska tekstura, mnogim udaljenim, često neočekivanim modulacijama- zahteva od pevača izuzetnu stabilnost u intonaciji i neverovatnu vokalnu veštinu.
Foto: N. Schabani
Mora se istaći da su scene iz pomenutih opera zvučale jednostavno sjajno! Neverovatan izraz! Čak su i oni koji ne znaju ruski mogli precizno razumeti šta operski magnati Sara Vujošević Jovanović i Dmitrij Grinih pevaju. Njihovi izrazi lica i intonacijska nijansa svake izgovorene reči bili su toliko izražajni. Bilo je to pravo uranjanje u svet opere modernog doba.
Nije iznenađujuće što je publika pohvalila veštinu i umeće ovih muzičara. U početku su bili snažni aplauzi i ovacije umetnicima, potom gromoglasni pozivi publike na dva bisa, a zatim su slušatelji još dugo delili svoje utiske o onome što su čuli i nisu se želeli razići, izražavajući svoje oduševljenje umetnicima ponaosob.