RAD S MILENOM DRAVIĆ NIKADA NEĆU ZABORAVITI! Branka Katić progovorila o glumačkim počecima, ulogama, uzorima...

Foto: Dragan Kadić

RAD S MILENOM DRAVIĆ NIKADA NEĆU ZABORAVITI! Branka Katić progovorila o glumačkim počecima, ulogama, uzorima...

Nijedan projekat u poslednje dve godine vredan pomena nije prošao bez njenog imena na odjavnoj špici, a slavna glumica kaže za Republiku da je druženje s domaćom publikom za nju velika radost, te da je uvek lepo biti kod kuće i glumiti na sopstvenom jeziku.

Gledali smo je u filmu "Nije loše biti čovek" Dušana Kovačevića, petoj sezoni hit serije "Ubice mog oca", zatim u "U klinču", čiji je nastavak u pripremi, "Bunaru", predstavi "Tramvaj zvani želja"... Nekada blesava plavušica, a danas ozbiljna žena, iz čijeg svakog scenskog pokreta izbija iskustvo, otkriva za naš list kako je prihvatila činjenicu da je brzo stasala za uloge majki.

- Davno sam zrela za to jer i moja deca sada već imaju 18 i 19 godina, tako da nemam nikakav problem s tim što me reditelji tako vide - ističe glumica koja je odrastala pred kamerama.

Po povratku u Srbiju sačekale su je, kaže, mnoge radosti i dragi ljudi, pa tako ponovo sarađuje s Nikolom Kojom u seriji "U klinču", ali i upoznaje nove generacije glumaca.

Foto: Produkcija Režim

- S Kojom je prezabavno snimati. Svaki dan je prepun šala, dogodovština i njegovog fantastičnog humora, koji je doprineo da naše scene zažive još više. Takođe, volim da radim s mladim glumcima zato što su oni prepuni dobre energije i želje da sve rade najbolje što mogu. Kod njih ne postoji zamor, već samo želja da se bude bolji - prenosi nam Branka utiske sa snimanja.

Sva ta nova lica podsetila su je na glumačke početke u njenom prvom filmu "Nije lako s muškarcima".

- Imala sam sreću da moj prvi filmski partner bude Milena Dravić, koja je bila divna i mnogo energije i vremena nam je dala da budemo bolji. To nikada ne mogu da zaboravim! Bila je to za mene divna škola i zato se i danas trudim da mladim kolegama ne budem autoritet, prepreka ili neko ko ih čini nesigurnim niti želim da se osećaju kao manje iskusni. Naprotiv, trudim se da i njima i svima s kojima radim budem dobar partner jer verujem da je glumačka igra zapravo to - igra između partnera i da si dobar u nečemu samo ako su svi dobri u tome. Zato uvek radim za dobrobit priče, scene, situacije, projekta jer se jedino tako ostvaruju najbolji rezultati - kaže Katićeva.

Foto: E/Stock

Elan koji je imala kao glumica na početku karijere, kako ističe, nije izgubila do danas i posao je jednako ispunjava kao tada.

- Jedino što nekad nisam sigurna da se stvari rade jednako temeljno kao nekad. Mislim da se trenutno mnogo radi, a da se malo vremena posvećuje scenariju. Nisu svi dobri, pa mi glumci to popravljamo na snimanju. To nije uvek najbolji put jer mi nismo pisci, ali sve dok traje hiperprodukcija dobro je jer to omogućava velikom broju mojih kolega da rade. Ipak, danas kvalitet nije u prvom planu - smatra glumica.

Svesna je da je njen najveći kvalitet to što ume da prenese emociju i zato je tolike godine na vrhu.

- Meni je najvažnije to što publika saoseća s likovima koje tumačim. Glumca bez publike nema, to da imaš sposobnost da preneseš neku ljudsku muku ili radost ili koju god situaciju u kojoj publika saoseća s tim likom. To mi je najveća nagrada - završava Katićeva.

Zauvek zagrejana za glumu

I dalje, kaže, ima isti odnos prema poslu kao na početku karijere i jednako se raduje svakoj novoj ulozi.

- I danas na isti način pristupam poslu. Stroga sam prema sebi i volim kad imam čemu da se posvetim. Zato radim i istraživanja, ako treba, u vezi s likom koji glumim. Za seriju "U klinču" sam se pripremala s drugaricom koja me je upoznala s tim kako je to voditi marketinšku agenciju i nekoliko sati mi objašnjavala kako to sve funkcioniše. Za ulogu Blanš iz komada "Tramvaj zvani želja" sam čitala o životu pisca, o tom periodu jer mi je važno da se spremim za neku ulogu i da iz tog predznanja o nekom periodu u kome se nešto dešava i o situacijama koje tumačim znam što više da bih što verodostojnije i istinitije dočarala neki lik - priča Katićeva.

Prošla sam veliku životnu školu

Foto: Republika.rs

Od brižne Jasne iz "Policajca s Petlovog brda" preko otkačene Ćore iz "Otvorenih vrata" do Aleksandre Fjodorovne u britanskom akcionom filmu "Kingsman: Početak" pokazala je široku lepezu likova, koji su ostavili traga kako u mislima gledalaca tako i njenom srcu. Najdraži je, kaže, teško izdvojiti.

- Sve ide u rok službe. Čak i neke uloge koje možda nisu bile najbolje napisane ili neka slepa vera da će iz lošeg scenarija ispasti dobar film, sve je to životna škola. Divno je kada se desi da se sve to sklopi i ta hemija koja se desi na snimanju ili u pozorištu između ljudi koji stvaraju neki projekat, divno je kada se iznedri nešto kvalitetno, potresno i dobro. Sve je životna škola i iz svega pametan čovek može nešto da nauči. Svaki projekat u nekom periodu ti omogući da nešto proživiš i naučiš. Mogu da kažem da su "Novine" posle velike pauze mog rada u našem regionu bile presudne da se setim zašto volim svoj posao i koliko je veliko uživanje raditi s velikim glumcima, s fantastičnim rediteljem po scenariju koji je toliko utemeljen u istini, u onome što danas živimo - kaže glumica.

 

BONUS VIDEO: