Milčo Mančevski, proslavljeni makedonski reditelj: RADIJE GLEDAM NBA NEGO NOVE FILMOVE!

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Milčo Mančevski

Doduše, Festova publika je imala priliku i da premijerno vidi njegov novi film "Bikini mun". Tema je škakljiva - žena se iz Iraka vraća sa ratišta i po njujorškim ulicama traga za ćerkom dok prolazi kroz burne lične transformacije, a Mančevski je dodatno začinio stvarajući od priče lažni dokumentarac. Za Srpski telegraf ovaj ponosni vlasnik venecijanskog Zlatnog lava (za film "Pre kiše") počinje razgovor rečima da je lažni dokumentarac popularan žanr, ali da je njegov cilj drugačiji.

- Moj cilj je emotivna, a ne faktografska istina. A ne samo na Balkanu, čitav svet je preplavljen lažnim dokumentarcima, od rijalitija preko fejk njuza do slike na društvenoj mreži i videa na Jutjubu. Svi pokazujemo ulepšanu stvarnost, sve je to fejk dokumentarac.

• Da li je teško iznenaditi vas kao filmskog stvaraoca ili je i publici teško pružiti nešto novo?

- I jedno i drugo. Publika je videla sve, teško je naći novi nadražaj. Ali mislim i da je prozrela sve te holivudske limunade, koje ljudi gledaju samo da im prođe vreme.

• Posle kakvog filma izađete bogatiji?

- Nova bogata emocija kod autora, a koje ja uspevam da crpim iz dela. Potom, neka nova, dosad neispričana priča. Može to da bude i obična priča, ali ispričana na nov način. Ovih dana radije gledam NBA nego aktuelne filmove, tu makar nije tako očigledan kraj. Toliko o filmu. U životu se radujem mnogim stvarima.

• Spojili ste Balkan i američki kontinent. Koliko je teško njima ispričati balkansku priču?

- Tamo sam od mature, tako da ispada da sam ovde emigrant! Zbog toga mi je nekako i lakše tamo da radim. Zapravo, ja sam sve svoje priče doveo na Balkan, a finansije i ekipu spakovao tamo. Radio sam tako zato što je to je deo mene koji me strašno raduje. Teško je i tamo na svoj način. A meni se baš sviđa ta civilizacijska šizofrenija ili kulturni raskorak. Baš mi je lepo.

• Svet je polarizovan, ali ima li još priča koje pale i kod bogatih i siromašnih, levih, desnih...?

- Mislim da postoje, ali nije lako osvojiti pažnju sveta. Strašno je mnogo galame - filmova, emisija, pesama, knjiga, i mislim da nije tako teško stvoriti dobro parče umetnosti. Teže je naterati čoveka da zastane na trenutak kako bi osetio nešto. To je deo problema nepostojanja objektivne umetničke kritike, koja će jedno izdići u odnosu na drugo. Sve je horizontalno i nepregledno. Možda neko u Indoneziji sada radi genijalan film, koji je baš na mojoj talasnoj dužini, ali ja to nikada neću saznati.