PREMINUO JE NA VMA, A NJIMA JE PRIPALO NASLEDSTVO: Otkrivamo kako su tekli POSLEDNJI DANI slavnog Nobelovca!
IZVOR: Milica Bobinac - 13.03.2024 | 18:00
Na današnji dan 1975. godine napsutio nas je književnik Ivo Andrić.
Naš najznačajniji pisac, Nobelovac Ivo Andrić, preminuo je 13. marta 1975. godine. Nakon smrti njegove supruge i velike ljubavi Milice Babić 1968. godine slavni književnik se povukao iz javnosti i dane provodio u svoja četiri zida uz knjige.
U decembru 1974. godine, nakon što mu se pogoršalo zdravstveno stanje, Ivo Andrić je smešten u bolnicu. S obzirom na to da nije imao nikakvih srodnika, hteo je da se pošto umre od njegove zaostavštine i autorskih prava osnuje zadužbina namenjenu za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Izrazio je želju da se o njegovoj zadužbini brine dugogodišnja nezvanična lična sekretarica i prijateljica Vera Stojić, te da se deo novčanih sredstava koristi za dodeljivanje nagrade za najbolju pripovetku. Takođe, izrazio je uverenje da će Srpska akademija nauka i umetnosti najbolje odrediti šta da se radi sa njegovim rukopisima i prepiskom.
Foto: ST/N. PANČIĆ
Njegov prijatelj Erih Koš je objasnino kako su izgledali poslednji dani Ive Andrića:
- Oko 9 sati 17. decembra zvala me je telefonom Vera Stojić i kazala da je Andrić proveo tešku i nemirnu noć, i da se jutros ne oseća dobro. Obratila se terenskoj ambulanti i lekarka koja ga je pregledala utvrdila je da mu je porastao krvni pritisak. Dala mu je lek i savetovala da se pozove lekar specijalista. Prvi kojeg se Vera Stojić setila bio je doktor Slobodan Kostić, Andrićev zemljak i prijatelj, šef Neurohirurške klinike koji se odmah odazvao pozivu.
Sada pozivaju i mene da se nađem pri ruci ako bi Andrića trebalo prebacivati u bolnicu. Za desetak minuta bio sam pred kućom u kojoj je stanovao u ulici Proleterskih brigada. Vrata mi je otvorila i nemušto me pozvala da uđem Andrićeva kućna pomoćnica.
U predsoblju je već dr Kostić okretao brojčanik telefona, nastojeći da obezbedi odgovarajući bolnički smeštaj. Vera Stojić, koja je stanovala na istom spratu, vrata do vrata sa Andrićem, čekala je u trpezariji, sa tašnom u ruci, spremna da krene.
Foto: ST/N. PANČIĆ
Pozvan da nam se pridruži, Andrić je izišao iz svoje sobe.Pozdravio se, malo zbunjen, ali pri punoj svesti, i sa onim njemu svojstvenim izvinjavajućim osmehom čoveka koji ne voli drugim ljudima da smeta.
Otišao je u kupatilo, uzeo pribor za umivanje i brijanje, pa i kapi za oči na koje ga je podsetila Vera Stojić. Strpao je sve to u staru, smeđu, izlizanu torbu - onu s kojom smo ga godinama navikli da viđamo. Kada je već trebalo da se krene, setio se još nečega i vratio u sobu.
Izneo je tanku knjižicu, "Samorazmatranja" Marka Aurelija u džepnom, francuskom izdanju, pa i nju pridružio ostalim stvarima. Bila je to njegova poslednja lektira - naveo je Koš.
Andrić je prebačen na Vojnomedicinsku akademiju. Tim lekara koji je vodio slučaj velikog književnika saopštio je da su kod pisca nastupila ozbiljna oštećenja zbog smetnji nastalih poremećajem cirkulacije krvi u mozgu.
Osim oštećenja mozga, nastupile su i komplikacije u vidu zapaljenja pluća i infekcije nekih unutrašnjih organa, pa je nastavljeno sa intenzivnim liječenjem.
Foto: ST/N. PANČIĆ
- Po Beogradu, koji je, uza sve svoje milionsko stanovništvo, ipak samo jedna mala kuhinja, svašta se i koješta govorilo o Andrićevom stanju i toku njegove bolesti. Govorilo se da je te prve noći u bolnici zapao u teško delirično stanje, u kome više nije mogao da kontroliše svoje postupke, i podižući se iz postelje i tumarajući odeljenjem, toliko uznemirivao ostale teške bolesnike da su lekari bili prinuđeni da mu potraže adekvatniji smeštaj. Čula su se i krajnje neukusna tvrđenja koja je u ovakvom svedočenju neuputno ponavljati - napisao je njegov prijatelj.
Lekari su Andrića održavali u životu veštački i u bolničkoj postelji Nobelovac je proveo još puna tri meseca. Ipak, tog 13. marta 1975. godine je preminuo na VMA u Beogradu Kremiranje posmrtnih ostataka Ive Andrića obavljeno je 14.marta 1975. u Beogradu.
Njegova dela nastavila su da žive kroz generacije i postala deo školske lektire. Romani "Na Drini ćurpija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija" zauvek će ostati najsjajniji biseri domaće književnosti.
BONUS VIDEO: