(FOTO) JDP SLAVI 70. ROĐENDAN: Osvetu serviramo kao opšte dobro
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 29.03.2018 | 18:54
Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) zablistalo je pre 70 godina, i to premijerom predstave po komadu Ivana Cankara "Kralj Betajnove". Kako je umetnički direktor Gorčin Stojanović ranije isticao, Cankar je i onda bio socijalno odgovoran pisac, ali i jednako škakljiv kao i danas. Stoga će JDP jubilej proslaviti novim igranjem pomenute predstave, čija je premijera zakazana za 3. april, na sam rođendan teatra.
Foto: Nenad Petrović
SAMOZVANI KRALJEVI
U glavnim ulogama pre sedam decenija bili su Marija Crnobori i Branislav Pleša, a sada novu ekipu predvodi Nenad Jezdić sa doajenom Mišom Janketićem.
- Moj lik je sav od ambicije, on je kralj, samozvani kralj. Ni meni ne nedostaje te ambicije i ona nije loša stvar, ona krasi neke divne ljude, velike umove. Ambicija postaje kontroverzna kada nestane principa. Tu nastaje razlika između rđavog i uzvišenog dela - ističe Jezdić.
Prema njegovim rečima, Cankarevo delo je prava, iskonska pozorišna priča o suštinskim vrednostima.
- Samozvani vladari, statusni i finansijski, imaju i svoj emotivni život. Taj život treba da ga raskrinka do čovečnosti. Ljubav je smisao postojanja. Kako bi rekao Aca Popović, treba nam neko da nam kaže da smo nasušni, da smo dobri, čak i kada nam svi ostali ospore pravo da dišemo - dodaje Jezdić.
Režiju potpisuje Milan Nešković, koji ističe da je ideja došla slučajno i da, kad je predlagao predstavu, nije imao na umu ni jubilej ni činjenicu da je to bio prvi komad ovog beogradskog pozorišta.
BEZ SAOSEĆANJA
- Svako društvo zaslužuje vlast koju ima. Sve što rade ljudi, rade za samopromociju. Sve je marketing. Maksa Krneca (lik kojeg igra Miša Janketić, prim. aut.) ne vodi ubeđenje. Iako ga nepravda istinski boli, on dela iz ličnog razloga. Lični razlog se krije iza opšteg dobra. U današnjem svetu odsustvuje empatija, a pojedinac je okrenut sebi. Živimo u svetu licemerja, imamo potrebu za osvetom, ali je maskiramo zato što je bedno da bude naša i lična. Maskiramo je u opšte dobro ili sveopštu cenzuru - zaključuje Nešković.