ISTORIJA CARSTVA KROZ ŽIVOT MARKA ULPIJA! Jedinstvena ploča iz rimskog perioda u Narodnom muzeju!
IZVOR: Slavica MORAVČEVIĆ - 11.04.2024 | 22:30
Spomenik je unikatan i po tome što je, pre nego što je otkriven, imao čak tri života u I, II i III veku kad je bio građevinski materijal
U Narodnom muzeju Srbije večeras je otvorena izložba pod nazivom "S kraja na kraj Imperije", gde je predstavljen spomenik "Put rimskog viteza", jedan izuzetan eksponat, koji je na veoma neobičan način dospeo do naše nacionalne riznice. Spomenik s natpisom o karijeri Marka Ulpija, konjičkog oficira u rimskoj vojsci, odlikovanog za hrabrost u pohodima imperatora Marka Aurelija i Lucija Vera, slučajno je otkriven u leto 2020. uz put ka deponiji Vinča, potom ukraden, pa vraćen!
Foto: E Stock
Autori izložbe dr Adam Crnobrnja i mr Veselinka Ninković, muzejski savetnici, u Maloj galeriji, uz sam spomenik, koji je premijerno u javnosti, postavili su i 10 tabli, koje daju studiozne uvide u značenja tragova istorije koje krije ovaj jedinstveni počasni natpis na prostoru Srbije.
Ko je Marko Ulpija
Prema rečima Crnobrnje, Marko Ulpija je rođen u Beneventumu, u Italiji, u bogatoj i uglednoj porodici. Pripadao je staležu konjanika. Njega je, kako je objašnjeno na postavci, vojnička služba prvo vodila na istok, u Kapadokiju. Onda je službovao u provinciji Arabija (na jugu današnje Sirije), a odatle je otišao u provinciju Cezarijensis (Maroko - Alžir). Posle su ga poslali na sever, u Panoniju, po svoj prilici na samu granicu (teritorija današnje Slovačke). U to vreme dolazi do pobune u Hispaniji (sadašnjoj Španiji), gde ga vanredno postavljaju na celo nekih legija.
Taj mermerni blok unikatan je i po tome što je, pre nego je otkriven, imao čak tri života. Prvi put je korišćen tokom I veka kao baza za statuu, krajem II veka je na njegovoj donjoj strani uklesan natpis na latinskom jeziku o Marku Ulpiju, a tokom druge polovine III veka poslužio je kao građevinski materijal. Ovaj izuzetan muzejski predmet će se posle ove izložbe naći na stalnoj postavci arheologije u atrijumu Narodnog muzeja.
Foto: E Stock
Lokacija na kojoj je pronađen, međutim, nije bila ona sa koje i potiče, što je, prema rečima Crnobrnje, bilo jasno još kad je posle anonimne dojave došao na deponiju u Vinču da pogleda nalaz (pre nego što je on nestao, pa se ponovo pojavio).
- Tek posle šest, sedam meseci, uspeli smo da saznamo da je spomenik originalno pronađen na prostoru gde se radilo proširenje deponije Vinča, a da je podizvodač procenio da bi to moglo da uspori radove i sklonio ga. Tu je sedamdesetih godina prošlog veka bila locirana jedna rimska vila rustika, dve stotine godina mlađa od ovog spomenika - naveo je Crnobrnja.
Krađe arheološkog blaga
Ono što ne znamo je koliko ovakvih spomenika nestane na godišnjem, mesečnom, možda i nedeljnom nivou - tvrdi Crnobrnja. - Oni koji pustoše arheološka nalazišta vrše povezana krivična dela. Zakon o kulturnom nasleđu to ne reguliše, ali smo uspeli da u njega unesemo odredbu da svi arheološki lokaliteti, kako poznati, tako i nepoznati, uživaju prethodnu zaštitu. Arheološko nasleđe je po zakonu u državnoj svojini, a onaj ko ga prisvoji počinio je tešku kradu. Ako ga je iskopavao, to je onda oštećenje tuđe imovine. Tu se dodaju krivična dela, koja bi trebalo da rešavaju policija, tužilaštvo, sudstvo. Sa ovim spomenikom sreća nas je poslužila, ali uz pomoć medija i policije.
Reč je o području arheološkog nalazišta Ošljane, gde se nalazilo imanje nekog rimskog veterana, čitav jedan kompleks u blizini Dunava i puta Vija militaris, na široj teritoriji Singidunuma. Kada je ustanovljena deponija, prema njenim rečima, nije bilo u planu da se širi u tom pravcu, ali je poslednjih pet godina ona prekrila ovaj evidentirani i zaštićeni arheološki lokalitet. Iako je odmah bilo jasno o kome i čemu spomenik govori, usledilo je detaljno istraživanje i utvrđivanje precizne hronologije jer mnogi tragovi istorije na njemu nisu bili hronološki uklesani u tih 16 redova.
Morale su zato da se prate sve titule Ulpija, ali i gde su se nalazile u određenom periodu vojne jedinice u kojima je službovao, potom i kad su carevi koji se tu pominju imali pohode, pa i nazivi ratova. Naime, bio je višestruko odlikovan u nekoliko pohoda u kojima je komandovao nekolicinom legija, delova legija, pomoćnim odredima, konjičkim divizijama, od 500 do 1.000 konjanika.