Ceca Bojković, služavka u Lorkinom komadu: DŽABA SVE DOK SAMA NE ZASUČEŠ RUKAVE
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 05.04.2018 | 05:35
Scena Narodnog pozorišta večeras je pod vladavinom devet teatarskih heroina koje će premijerno izvesti predstavu "Dom Bernarde Albe" u režiji Ane Grigorović. Reč je o klasiku iz pera Federika Garsije Lorke u kom se tragični pesnik bavio sudbinom žena nevoljno zatočenim među zidinama kuće nakon smrti glave kuće. Autokratski lik majke Bernarde poveren je Dari Džokić, dok služavku Ponsiju, koja jedina ima pristup svetu van kućnog praga, igra Svetlana Ceca Bojković. Glumica se prošle godine posle više od 20 godina vratila u nacionalni teatar, svoju nekadašnju matičnu kuću, i tada je prvi put zaigrala u jednom Šeksiporovom komadu. Ovog puta, Ceca za Srpski telegraf govori o ženskoj snazi i tvrdoglavosti, ali i iskonskoj prirodi koja buja u čoveku ma koliko je gušili.
Foto: youtube.com/printscreen/ Dejan Jelača 30 minuta
-
U zenitu je žena koja je muški posao preuzela na svoja pleća. Žene to često rade, ćute i vuku?
- To je prosto tako i dan-danas. Žene su se s time i pomirile. Ali ne zaboravimo i ono nešto u ženskom biću koje kljuca i viče: "Ma niko to od mene neće bolje! Niko to neće tačnije... Onda bolje ja da uradim!"
-
Junakinje predstave osam godina nisu promolile nos iz kuće. Da li su ih zla zaobišla?
- Nisu uspele da se spasu zato što je izolacija neprirodna. Tenzija ih je pojela i dovela u međusobne sukobe. Jedini muškarac u predstavi je udvarač koji se ne pojavljuje fizički, ali one su zaokupljene. Jednu sestru je isprosio, ali su još dve zaljubljene u njega, a sa jednom već ima i realizovan odnos... Tajni, naravno. Zaplet vodi do tragedije, naravno, one sestre koja je jedina odbijala diktaturu koju majka Bernarda zavodi u toj maloj porodičnoj ćeliji.
Premijera predstave "Dom Bernarde Albe" večeras u Narodnom pozorištu
-
To je prevodivo na svakodnevni život?
- Naravno, to je eksperiment diktature na širem planu.
-
Da li je u njima pokuljalo ljudsko zlo ili sama priroda?
- Ne, nikako zlo. To je priroda koja vapi za slobodom, za ljubavlju, a koja kada je tako stešnjena, traži svoje.