"OVO JE NAJVEĆA ISTINA O MENI!": Emotivna ispovest Nebojše Milovanovića o glumi, porodici, predrasudama i veri!

Foto: ST/Vladimir Lukić

"OVO JE NAJVEĆA ISTINA O MENI!": Emotivna ispovest Nebojše Milovanovića o glumi, porodici, predrasudama i veri!

Ko je Nebojša Milovanović kada nije glumac? 
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, rekao nam je poznati umetnik, koji je u iskrenom i veoma emotivnom intervjuu za Republiku bez zadrške progovorio o privatnom životu i bogatoj karijeri. Tokom razgovora uverio nas je da su u njegov karakter i dušu utkani svi likovi koje je dočarao na filmu, televiziji i u pozorištu, a taj spisak je poduži.

- Dobro je pitanje ko je Nebojša kad nije glumac, ali zahteva dugačak odgovor. U kratkim crtama ne znam da vam kažem. Ljudi me vezuju za uloge, pa svi već imaju mišljenje o meni i dobro je što je tako. Ko sam ja ljudi mogu da vide kroz moj posao, dejstvovanje, pa i poneki intervju i mogu da sklope sliku o tome. Jedino što mogu da kažem o sebi jeste da se svakog dana trudim da budem bolji nego prethodnog i u poslu i privatno, i to je jedina istina o meni - ističe Milovanović.

*U trećoj sezoni serije "Branilac" igrate advokata Branislava Tapuškovića, za razliku od prethodnih delova kada ste sedeli na optuženičkoj klupi. Šta ste naučili o ljudima kroz rad na ovom projektu? 

Foto: ST/Vladimir Lukić

- U prvoj sezoni sam odigrao jednu od najtežih uloga u karijeri, bio je to čovek koji je ubio četvoročlanu porodicu i komšije. Kad znate da su ti ljudi postojali, da imaju potomke, kao i da postoje potomci porodica koje su stradale, to je još jedna vrsta težine. Sve je to na nivou energije jako teško sublimirati. S druge strane, vrlo sam zadovoljan kako je to sve ispalo jer smo se ozbiljno bavili psihološkom analizom lika i šta je zapravo dovelo do toga da počini zločin. Uvek je ključno pitanje šta je dovelo čoveka do toga. U drugoj sezoni sam ponovo igrao jednog takvog čoveka, a onda sam razgovarao sa rediteljima i producentima i zamolio ih da ovog puta igram advokata. Želeo sam da vidim kako je biti s druge strane. Iskreno da vam kažem, želeo sam da se malo očistim pošto mi je sve to jako teško palo. Mi glumci se za to školujemo da ne bismo imali posledice.

"Imamo zadatak da uloge što manje nosimo sa sobom, ali ne možete vi bez toga"

*Igrajući najrazličtije karaktere da li ste uspeli da suzbijete poriv da osuđujete druge ljude?

- Uh, to je već ozbiljno pitanje. Živi smo ljudi, pa mogu samo da kažem da se trudim. Danas se brzo lepe etikete, ljudi se stavljaju u kutije i foldere, a zabranjeno je biti nesvrstan, pogotovo kada ste javna ličnost. 

Foto: ST/Vladimir Lukić

*Da li vam se često dešava da uloge ponesete kući?

- Nema tu laži, mi imamo zadatak da ih što manje nosimo sa sobom, ali ne možete vi bez toga. I glumci su od krvi i mesa. I mi živimo sa tim stvarima. Naš zadatak je da imamo svest o tome šta je to što tumačimo, a opet da ne budemo dovoljno odvojeni od tog lika jer prosto moramo s njim u jednom momentu da se sastavimo. Naravno da se naše osobine uvek prepliću, svi imamo jednu i drugu stranu. Naš sklop je takav, ali je ključan povratak svojoj bazi. 

*Kako je porodica sve ove godine podnosila vaše najrazličitije transformacije?

- Bilo je potrebno vreme da moja deca, pogotovo dok su bila mlađa, razluče da je to tamo neki čovek kojeg glumim, a ne njihov tata. Oni su to vrlo brzo shvatili jer se stvarno trudim da pronađem vremena za pripremu uloge i da time nikog ne opterećujem.

Foto: printskrin/youtube.com/KomunaOfficial

"Film "Lajanje na zvezde" vas uvek natera da ostavite daljinski upravljač"

*Kakav je bio vaš prvi susret sa popularnošću? Na početku karijere snimili ste filmove "Bure baruta" i "Lajanje na zvezde", koji su vam dali vetar u leđa.

- Oba filma su se pojavila u razmaku od manje od godinu dana, tada sam još bio student... Bilo je to drugo vreme i drugačija je bila vrsta popularnosti koju sam osetio zbog izuzetnog uspeha ovih ostvarenja. Tada nije bilo društvenih mreža i uživo ste se sretali s ljudima, a ne na ekranima. Oba filma postala su značajna, preživela su više od 20 godina i utkala su se u tkivo naroda.

*Gledate li reprize "Lajanja na zvezde"? Kakve emocije budi u vama?

- Uvek! To je jedan od onih filmova za koje je neko od kolega u trenutku dok smo snimali rekao: " Ovo će biti jedan od onih filmova koji će vas, kad vrtite kanale nedeljom po podne i ne znate šta da gledate, a naiđete na njega, naterati da ostavite daljinski upravljač." I to je najtačnija definicija. Kad to kažem, svi klimaju glavom i kažu: "Tačno tako." Prepoznaju to u svom iskustvu, a to se i meni dešava.

Foto: instagram.com/nebojsa_milovanovic_

Gluma zahteva velike žrtve

*Jedan ste od najangažovanijih domaćih glumaca, s pravom možemo reći da ste veliki radnik. Kao takav, proslavljate li Prvi maj?

- Filmski radnici su veliki radnici. Ovaj posao je velika žrtva. Moje kolege glumci su po prirodi posla vredni, mora mnogo da se radi da bi se napredovalo, uostalom, kao i u svakom poslu. A Praznik rada je, naravno, značajan kao jedan praznik kroz istoriju, međutim, ima drugih koje doživljavam ličnije i znam šta je njihov suštinski značaj. Vaskrs je naš najveći praznik i proslaviću ga u duhu tradicije.

Broj dece nema veze s religijom

*Imate veliku porodicu, otac ste četvoro dece. Koliko je to odraz vaših religijskih uverenja, budući da ste privrženi tradiciji i veri?

- Ljudi često vezuju mnogočlane porodice s nekim religijskim stavom, ali u mom slučaju to je stvar ličnog izbora. Prosto, supruga i ja smo želeli da imamo dece koliko možemo i koliko nam bog da. Želeli smo to i dobili smo ih kao dar.

 

 

BONUS VIDEO: