SRBIJA IMA NAJMLAĐEG MAGISTRA VIZUELNIH UMETNOSTI NA SVETU


IZVOR: Aleksandar ANĐELIĆ - 21.05.2024 | 23:30


Kraljevčanka Tamara Rogović, koja je sa samo 20 godina odbranila masters na prestižnom Univerzitetu u Edinburgu, vratila se u domovinu sjajnom izložbom

Foto: Privatna arhiva
SRBIJA IMA NAJMLAĐEG MAGISTRA VIZUELNIH UMETNOSTI NA SVETU

Tamara Rogović je neko s kim Srbija može da se ponosi na polju umetnosti. Ova talentovana Kraljevčanka je najmlađi magistar vizuelnih umetnosti na svetu, a ime naše zemlje pronela je Velikom Britanijom. Tamara je 2019, kada je imala samo 20 godina, magistrirala na prestižnom Univerzitetu u Edinburgu i za mnoge predstavlja genijalnu osobu. Počela je da slika u prvom razredu osnovne, zbog umetnosti je ubrzano završila osnovnu školu, a samo nekoliko godina kasnije postala je svetski poznata vizuelna umetnica poštovana širom planete.

Foto: Privatna arhiva

Tamara Rogović

- Ne osećam se posebnom u tom smislu. Meni su važna moja interesovanja, moje znanje, radoznalost, to je ono što me definiše. Razumem ljude da oni mene gledaju kroz moja dostignuća, ali uvek je pitanje da li ste postali nešto ili postajete, a ja se trudim da stalno postajem - kaže mlada umetnica za Srpski telegraf.

U njenom opusu značajan deo pripada mostovima, a interesantno je da je inspiracija došla tako što su je zaintrigirali mostovi srušeni u NATO agresiji na Srbiju 1999, baš one godine kad je rođena.

- Most je element, forma koju često koristim u mojim slikama, on je arhetip veza. Koristila sam ih za priču o destrukciji i miru toj konstantnoj tenziji. Mostovi su konstantna asocijacija za povezivanje, ali zapravo ta fragilnost mostova kada su oni srušeni mi je bila fascinantna. Prva serija mostova nastala je na mojoj prvoj godini postdiplomskih studija u Edinburgu. Istraživajući kao umetnik, uvek počinjete od sebe i ta prva kolekcija predstavlja fragmente pravih mostova, srušenih u Srbiji '99, koje sam vizuelno koristila za kompozicije

Foto: Privatna arhiva

Tamara Rogović

Tamara je ponovo u Srbiji, a u Kragujevcu je organizovala izložbu "Zemljakinja" (traje do 8. juna), prvu prodajnu u karijeri, na kojoj je izloženo osam slika, dok je deveti rad bio performans s publikom.

- Ova izložba "Zemljakinja", iako i u njoj koristim mostove, govori o pripadnosti, o poznatom i nepoznatom. O poznatom kao planeti Zemlji, a o nepoznatom kao svemiru. Mi svi kao zemljani delimo ovu planetu, sa svim tim velikim potencijalima za katastrofu. I svi smo mi zemljaci u odnosu na, recimo, Mars. Moje stvaralaštvo se prilično zasniva na istraživanju svemira, na povezanosti između nauke i umetnosti.

Zbog tih interesovanja srpska umetnica je postala i deo grupe pod pokroviteljstvom

Univerziteta u Edinburgu "Asterija kreativs", čije projekte podržava i NASA.

- Moj interes za svemir ne potiče samo iz čiste poetike. Naravno da volim da gledam u nebo i to jeste čista poetika, ali imam interesovanje i za naučna istraživanja jer vrlo uskoro će se ljudski život nastaviti i na drugim nebeskim telima u okviru naše galaksije. To je i meni delovalo apstraktno, ali tek kroz saradnju s naučnicima u istraživačkoj grupi "Asterija kreativs", čiji sam i ja deo, a koja kombinuje naučnike i umetnike, počela sam da proučavam tehnologije, čisto praktično. Tu su, međutim, i etička pitanja, pitanja veštačke inteligencije, kako se razvija, ljudska razmišljanja koja sve to prate - istakla je Tamara Rogović. 

Prema njenim rečima, Srbija nije u problemu kad njeni mladi ljudi odlaze na školovanje u inostranstvo.

- Moj put je bio prilično alternativan i neuobičajen. Moje obrazovanje je bilo ubrzano, a, samim tim, i s više izazova. Ne znam kako bih savetovala naše mlade kad su u pitanju konvencionalni putevi obrazovanja, ali generalno odlazak u inostranstvo, izlaganje sebe novom, različitom, ne treba smatrati kao nešto loše. Kad nam mladi ljudi odlaze, oni će se kad-tad vratiti, ali izlaganje različitostima pravi od vas kompletnog čoveka. Uostalom, ljudi moraju da odu da bi se vratili, s novim znanjima i povezivanjima.

Foto: Privatna arhiva

Tamara Rogović

Ambicije postoje i kad je umetnička politika u pitanju. Tamara je potpredsednica Unije umetnika Škotske i na tu funkciju je izabrana kao prva osoba u istoriji koja nije škotske nacionalnosti. Ona, međutim, sada ide i korak dalje.

- Predložena sam da budem kandidat za predsednicu Unije umetnika Škotske i pristala sam. To je borba za kulturu. Položaj umetnika je važan, a komunikacija umetnika s državom još važnija. Umetnici su u neku ruku ambasadori i treba razumeti potencijal umetnosti.

Škoti nas znaju kao stari evropski narod

U Škotskoj nema mnogo Srba, a Tamara je za vreme postdiplomskih studija bila jedini student iz Srbije.

- Na univerzitetu u Edinburgu postoji jugososajeti, ali uvek je tu bilo više Hrvata, Slovenaca, možda je sad drugačije, nisam upoznata jer nisam više student. Što se tiče Škota, oni nas prepoznaju kao stari evropski narod jer njih interesuju ta keltska kultura, istorija naroda...

BONUS VIDEO: