ŽIVELA U ČARDAKU NI NA NEBU NI NA ZEMLJI, SPAVALA U ZLATNOM KREVETU: Velika umetnica se oblačila kod Kineza i volela glamur!
IZVOR: Republika/M.B. - 24.06.2024 | 22:30
Na današnji dan 2009. godine preminula je Olja Ivanjicki.
Jedna, jedina, neponovljiva - takva je bila Olja Ivanjicki, slavna umetnica koja je preminula na današnji dan 2009. godine u Beogradu nakon operacije na srcu. Velika slikarka i vajarka sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, a svojim radom i originalnošću obeležila je jednu epohu.
Kada je Olja imala pet godina majka joj je umirala od tuberkuloze, a kako se ne bi zarazila, Olja je pamtila svoju majku tako što ju je posmatrala samo kroz staklena vrata spavaće sobe u kojoj je ležala. Veronika je išla na lečenje u sanatorijume u Sloveniju, Švajcarsku, odakle je, umesto razglednica, Olji slala crteže. Preminula je 1936. godine, a devojčica je ostala usmerena na oca koji ju je obožavao. Iako viđen i zgodan, do kraja života je ostao udovac. Posle Drugog svetskog rata je penzionisan, pa je davao privatne časove matematike u kojim mu je čak i Olja pomagala jer je obožavala ovu prirodnu nauku.
Da bi joj stvorio ideju porodice i zajedništva, njen otac Vasilije je, posle Veronikine smrti, Olju okružio komšijama. Olja već tad uveliko ispoljava ljubav prema crtanju, kojim se najčešće bavila kad bi joj jedan od "deduški" čitao priču. Od tada, pa do kraja života, do poslednjeg dana u bolnici na Dedinju, Olja Ivanjicki je volela da joj se čita naglas. Često je crtala svoju porodicu, a potom i bajke, novogodišnje jelke, ukrase. Volela je stvari koje sijaju i šljašte, kojim je kasnije i bila okružena. Veliki uticaj na njen budući enterijer imala je njena kuma Olga, po kojoj je dobila ime, čiji je dom krasilo mnogo slika i ogledala po zidovima, jastučića po krevetu i raznih figura. Olja je ubrzo krenula na časove crtanja kod Ljubice Filipović koja ju je i usmerila ka Likovnoj akademiji.
Foto: e-stock/Mile Topalović
Upisala je vajarstvo u klasi profesora Sretena Stojanovića i obožavala ga je kao svog mentora. Diplomirala je 1955, a magistrirala 1957. godine, dok je 1962. postala prvi jugoslovenski stipendista Fordove fondacije za odlazak na dalje školovanje u SAD, u Rhode Island School of Design.
Odevala se nesvakidašnje. Nosila je stvari od Galijana, do kineske odeće iz 70. bloka. Ljudi su se došaptavali kad bi se pojavila u Knez Mihailovoj u zlatnim čizmama, u krznu, sa šeširom. Volela je bunde, kojih je imala 32, jer su je podsećale na prohujala vremena, mamu, čarlston, glamur tridesetih. Izlazila bi svuda gde je bila pozvana, dok je sa svojim prijateljima najviše volela da posećuje Klub književnika čiji je redovni gost bila od 1961. godine. Imala je pristojnost da se odazove svakom ko joj se obrati. Pružala je podršku svakom plemenitom poduhvatu.
Prema rečima Suzane Spasić, direktorke Fonda Olge Olje Ivanjicki, kad biste ušli u Oljin atelje kao da ulazite u čardak ni na nebu ni na zemlji. Prostor je bio osvetljen, a terasa je gledala na reku. Olja je govorila kako ne bi menjala pogled na zalazak sunca ni za šta na svetu. A unutra - čudo. Zamak! Zlatni krevet sa dvadesetak jastučića, crni rekamije na samom ulazu, veliki radni sto za čuvanje grafika i slikarskih drangulija, jastuci za sedenje na patosu, luster od štrasa, ogromna ogledala među kojima je i jedno venecijansko, bidermajer nameštaj, stilske stolice, kišobran koji visi na žici iznad kade, mašina za vežbanje koju je redovno koristila, srebrnina, antikviteti, more knjiga. Svuda njene autorske slike, ali i drugih kolega, uglavnom iz „Mediale“. Svaki predmet je s mnogo ljubavi bio donesen u atelje.
Njeno stvaralaštvo broji oko 30.000 dela - slika, crteža, grafika, vajarskih dela, arhitektonskih projekata, portala. Bavila se i kostimom i pisanjem. Neprestano je tragala za novim načinima stvaranja.
BONUS VIDEO: