LEGAT MILENE DRAVIĆ I DRAGANA NIKOLIĆA U JUGOSLOVNESKOJ KINOTECI!

IZVOR: Republika - 26.04.2018 | 16:15

Jugoslovenska kinoteka otvara Legat Mileni Dravić i Draganu Nikoliću, slavnom glumačkom paru i zvezdama jugoslovenske i srpske kinematorgrafije. U zgradi u Uzun Mirkovoj 1, publika će imati priliku, 5. maja od 19 časova, da zaviri u deo ostavštine iz bogate karijere našeg najvoljenijeg glumačkog i bračnog para.

Foto: youtube.com/printscreen/Biotloneta

Milena Dravić i Dragan Nikolić u filmu "Horoskop"

Oni su zaveštali, ovoj instituciji kulture, svoje nagrade, diplome, dakao i neke predmete među kojima je haljina koju je Milena Dravić nosila primajući glumačku nagradu u Kanu 1980. godine. Velikani srpskog filmskog, televizijskog i pozorišnog glumišta, bračni par Milena Dravić i Dragan Nikolić, ostavil su neizbrisiv trag u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji. Platinasta lepotica 60 – ih i čuveni Džimi Barka obojili su svojim harizmatičnim pojavama skoro dve stotine domaćih filmskih ostavrenja.

Prvi put su zajedno igrali u filmu "Horoskop" (1969) Bore Draškovića, zatim u „Ulozi moje porodice u svetskoj revoluciji“ (1971) Bate Čengića, ali pravi nerazdvojni par u očima miliona gledalaca postali su u čuvenom šou programu TV Beograd "Obraz uz obraz" ranih 70-ih. Voleli su se „kao dve budale“ što su tajnim venčanjem u toku snimanja istoimenog filma i dokazali. Njihova predanost glumi višestruko je ovenčana najvišim glumačkim priznanjima ovih prostora. Milena Dravić i Dragan Nikolić dobili su nagradu "Pavle Vuisić" za životno delo, koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije.

Foto: youtube.com/printscreen/ Samanta Casilin

Dragan Nikolić (1943-2016) tokom pola pola veka na jugoslovenskoj i srpskoj umetničkoj sceni ostaće zapamćen po prvoj glavnoj ulozi na filmu, kao nezaboravni Džimi Barka u kultnom delu Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo“ (1967), za koju je narednog leta dobio Diplomu na festivalu u Puli, ali i kao buntovni Stevan u filmu „Mlad i zdrav kao ruža“ (1971) Joce Jovanovića, gradski mangup i neustrašivi ilegalac Prle u TV seriji i filmu „Otpisani“ (1974) Aleksandra Đorđevića, nesuđeni reli vozač Flojd u „Nacionalnoj klasi“ (1979) Gorana Markovića, provincijski pevač šlagera u „Ko to tamo peva (1980) Slobodana Šijana. Negativac Vlah Alija, silnik koji gubi glavu zbog ljubavi u filmu „Banović Strahinja“ (1981) Vatroslava Mimice što mu je donelo Zlatnu arenu u Puli.

Njegove kultne uloge su takođe - učitelj Miloš u „Idemo dalje“ (1982) Zdravka Šotre, Marko u filmu „Nešto između“ (1982) Srđana Karanovića, Popaj u „Balkan ekspresu“ (1983) Branka Baletića, Urke u „Poslednjem krugu u Monci (1989) Ace Boškovića, Pavle Isaković u „Seobama“ (1994) Aleksandra Saše Petrovića, kum, bokserski sparing partner u „Buretu baruta“ (1998) Gorana Paskaljevića, hodža Valija Osmanović u „Nožu“ (1999) Miroslava Lekića, Glavonja u „Pljački Trećeg rajha“ (2004) Zdravka Šotre, Miško u „Turneji“ (2008) Gorana Markovića, sveštenik u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ (2009) Srđana Dragojevića. Itd. Poslednju ulogu na filmu ostvario je 2014. godine kao Žil Rime u velikom hitu „Montevideo, vidimo se“ Dragana Bjelogrlića.

Foto: Alain Dejean

Milena Dravić, najveća filmska diva na prostoru bivše Jugoslavije u svom opusu beleži više od 150 naslova na velikom i malom ekranu. Debitovala je vrlo mlada, još naturščik, u filmu „Vrata ostaju otvorena“ (1959) Františeka Čapa. Odmah je zapažena i u naredne tri godine, do svoje prve Zlatne arene za ulogu Ranke u „Prekobrojnoj“ (1962) Branka Bauera, igrala u još sedam filmova („Diližansa snova“, „Zajednički stan“, „Uzavreli grad“, „Kozara“, itd).

Svojom jedinstvenom pojavom i darom obeležila je i crni talas i partizanski film. Godine 1969. igrala je jednako ubedljivo u tako različitim filmovima kao što su „Zaseda“ Živojina Pavlovića i „Bitka na Neretvi“ Veljka Bulajića.

Drugu Zlatnu arenu doneli su joj „Biciklisti“ (1970) Puriše Đorđevića, sa kojim je prethodno snimila i čuvene filmove „Jutro“ (Zlatna ruža na festivalu u Veneciji za ulogu Aleksandre), „Devojka“, „Kros kontri“. Iz tog perioda pamte se i „Rondo“ (1966) Zvonimira Berkovića, „Hasanaginica“ (1967) Miće Popovića. Te 1967. godine igrala je u čak pet filmova, među kojima su „Nemirni“ Kokana Rakonjca. Bila je i muza Dušana Makavejeva u avangardnim ostvarenjima „Čovek nije tica“ (1965), „WR: Misterije organizma“ (1971). Glavna uloga u čehoslovačkom filmu „Voda nešto nosi“ (1971) Jana Kadara i Elmara Klosa donela joj je nagradu za najbolju glumicu na festivalu u Taormini.

Potom je snimila „Predstavu Hamleta u Mrduši Donjoj“ (1974) Krste Papića, izuzetne TV filmove „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“ (1976) Soje Jovanović i „Ančika Dumas“ (1977) Dejana Mijača... Kao Kaća u „Posebnom tretmanu“ (1980) Gorana Paskaljevića osvojila je nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu u Kanu.

Foto: Du&scaron;an Aranđelović

Iste godine postaje Svetlana u popularnom serijalu filmskih komedija Milana Jelića „Rad na određeno vreme“ (1980), „Moj tata na određeno vreme“ (1982) i „Razvod na određeno vreme“ (1986). Tu su i komedije „Nije lako sa muškarcima“ (1985) i „Policajac sa Petlovog brda“ (1992) Mihaila Vukobratovića. Ogroman uspeh postigla je kao Živka u TV filmu „Gospođa ministarka“ (1989) Zdravka Šotre. U novom milenijumu odigrala je glavnu ulogu u filmu za decu „Agi i Ema“ (2007) Milutina Petrovića, kao i niz efektnih epizoda u filmovima „Sjaj u očima“ (2003) Srđana Karanovića, „Ljubav i drugi zločini“ (2008) Stefana Arsenijevića, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ (2009) Srđana Dragojevića.

Za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dodeljen joj je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke. Za doprinos evropskoj kinematogafiji dobila je nagradu „Aleksandar Lifka“ Festivala evropskog filma na Paliću. Prvi je laureat nagrade Beogradski pobednik, koju za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dodeljuje Fest.