Srpski telegraf sa Tamarom Dragičević: Uloge biram tako da me posle ne bude sram!

Nakon probe novog komada uskočila je u ulogu u predstavi "Noćna straža" i posle aplauza puna je utisaka i emocija, pa već na početku razgovora objašnjava da su glumci navikli da brzo ulaze u uloge i izlaze iz njih.

- Kada igrate više predstava, dešava se iz dana u dan, uz probe i snimanja vi ste istrenirani da ceo taj proces ne traje dugo. Ali nas posle odigrane predstave drži adrenalin, pa je teško odmah otići kući i zaspati. U tome je i razlika, jer u momentu kad se vama završi predstava neki drugi ljudi su već u svojim toplim krevetima.

• Imate li rituale pred predstavu?

- Nemamo posebne ili iste rituale pred svaku predstavu jer ni radni dan nije isti. Ova radna subota meni je počela u 11 sati zbog probe, koja je trajala skoro pet sati, pa sam jedva stigla kući nešto da obavim, da bih se ponovo vratila u pozorište, i to sat pred početak predstave zbog šminkanja i spremanja. Pred premijeru i prve reprize potrebna je veća koncentracija - napetiji smo, veće je uzbuđenje, tek upoznajemo publiku, a kasnije je mnogo opuštenije i meni posebno sa "Slavnom Florens", koju ćemo u maju izvesti 106. put!

• Kako usklađujete poslovne obaveze sa onim koje nose uloge majke, supruge, ćerke, prijateljice?

- Hvala bogu, mnogo toga zavisi od dobre volje i ljubavi, velike želje da se sve uklopi. Nije uvek lako, ima dana kada imam više obaveza nego što bih želela, ali ima dana kada se sve lepo poslaže. Srećna sam kad stignem na snimanje, kasting, probu i predstavu, doduše, sada manje od kada sam postala majka jedne devojčice Staše. Ali prioriteti se poslažu. Sada nisu moje obaveze najbitnije. Staša je centar pažnje.

•  I pored toga uspećete da izvedete čak tri premijere u sezoni?

- To mi se retko dešavalo i pre nego što sam dobila Stašu, pa nakon "Osećaja brade" i "Noćne straže", do 10. juna će trajati probe za "Pet života pretužnog Milutina" u režiji Aleksandre Milavić Dejvis, a potom ćemo igrati pet večeri zaredom. To jeste tempo, same probe oduzimaju dosta vremena, pa i rad nedeljom. Ipak, pristala sam na to i za sve uloge koje sam prihvatila osetila sam potrebu da ih odigram.

• Jeste li ikad pomislili "šta mi je sve ovo trebalo"?

- Imam privilegiju da se bavim poslom koji volim. To olakšava i ulepšava život, pa bi bilo nepristojno da tako nešto pomislim. Teško je kad radiš ono na šta si primoran jer nemaš izbora. Iako je bilo trenutaka teških, uvek sam se vraćala na to koliko sam želela da upišem FDU i koliko je to teško, a meni je uspelo...

• Imaju li porodica i prijatelji razumevanja za činjenicu da vi zapravo nemate radno vreme?

- U porodici sam bila prva koja je na glumu i pomislila. I niko nije mogao verovati kako to izgleda, a sada su svi upoznati s tim pošto je i brat Miodrag postao moj kolega, darovit i uspešan. Zahvaljujući mami, odlazila sam u Atelje 212 i zavolela glumu. Suprug Petar je takođe kolega i to mnogo znači jer ima razumevanja. Podrška smo jedno drugom i on se nikada nije požalio što mu žena i majka njegovog deteta nema radno vreme. Zahvaljujući njemu i bakama, bila sam u mogućnosti i da se nakon porođaja brzo vratim na scenu, što bi nekome ko se ne bavi ovim poslom bilo čudno.

• Ljudima često deluje da glumci žive glamurozno.

- Mi živimo kao sav normalan svet i mi to i jesmo. U mom okruženju, sve su to prizemni ljudi, bez uzletanja i uzdizanja glave i kakvog stila života. Profesor Gađanski, jedan veliki mudrac, govorio nam je da glumac mora da bude gospodin glumac. Ljudima glamurozno možda izgleda naše držanje, a često im naš posao deluje lagan i kao da se igramo. Međutim, potreban je stalan rad na sebi...

• Glumce gledamo i kao voditelje i u reklamama, pa da li je to neophodno?

- Objasnila sam sebi da sve to jeste deo našeg posla. Mi i od toga živimo, ali u okviru takvih stvari prihvataš ono za šta misliš da će ti biti prijatno, da ćeš moći da uradiš i izneseš kako treba. Trudila sam se da ne pravim kompromise zbog kojih će me posle biti sram. Kad si mlad i popularan, onda svašta prođeš - bili smo i u ulogama manekena, pojavljivali se na raznim mestima... Ali sve je to iskustvo i bogati te. Treba birati, biti pažljiv i pametno graditi svoj put. Čak ni ulogu ne prihvatiti svaku, ali se treba oprobati u raznim.