Rusi doneli srpske rukopise!
IZVOR: Katarina STAMATOVIĆ - 14.05.2018 | 19:18
Više hiljada starih srpskih rukopisa, knjiga i dokumenata tokom burnih decenija, pa i vekova na ovim prostorima rasipalo se i danas se to blago nalazi u arhivima, bibliotekama, muzejima i privatnim kolekcijama od Jerusalima i Sinaja preko Svete Gore i Hilandara do gradova širom Evrope.
Foto: Tanjug
Mnoštvo spisa neprocenjive vrednosti dospelo je i do Rusije, a samo se u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu nalazi 370 srednjovekovnih rukopisa za koje se pouzdano zna da potiču iz Srbije, među kojima Vukanovo jevanđelje i Radoslavljevo jevanđelje, Jevanđelje Nikole Stanjevića, razna žitija i drugi spisi, ali i 166. list velelepnog Miroslavljevog jevanđelja. Zajedničkim naporom ruske biblioteke i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), srpsko kulturno blago prebačeno je u digitalnu formu i uskoro će biti pokrenut dvojezični sajt kako bi ono postalo dostupno najširem krugu korisnika.
BOGATA RIZNICA
- Fond Ruske nacionalne biblioteke krajem 18. i tokom 19. veka formiran je tako što su ruski trgovci kupovali knjige po svetu, često po manastirima, ali i na pijacama, zatim ih poklanjali caru ili direktno biblioteci. Tako je ova institucija došla u posed i srpskih srednjovekovnih rukopisa. Nije uvek mogla da se odredi ni godina izdanja ni vrednost, a taj proces izučavanja knjiga odvija se i danas. S druge strane, proces digitalizacije je prilično dug i skup, ali smo mi želeli da što više dela učinimo dostupnim. Ako budemo pronašli još važnih srpskih rukopisa u biblioteci, i to ćemo digitalizovati - poručio je Aleksandar Ivanovič Vaslij, generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke, pre nego što je juče predsedniku SANU Vladimiru S. Kostiću predao elektronsku kolekciju srednjovekovnih i starih srpskih rukopisa i knjiga.
U poklonu koji je doneo u Beograd nalazi se 375 fajlova sa 342 teksta, kojima će se stručnjaci baviti u godinama pred nama, a od kojih najraniji potiču iz 12. veka (jedan odsto cele kolekcije), zatim iz 13. veka (14 odsto), 14. veka (28 odsto) i 15. veka (23 odsto), kao i iz 16. i kasnijih vekova (34 odsto svih dokumenata).
Foto: Tanjug
Vladimir Kostić je naglasio da je u pitanju izuzetno značajna kolekcija koja "ne predstavlja poklon, već ozbiljno obogaćivanje Arhiva SANU, koji čuva oko 540 artefakata", i da se zbog toga oseća kao "čovek koji u tišini skromnog doma posle mnogo, mnogo godina, a u ovom slučaju se radi o vekovima, dočekuje donekle davno izgubljenog rođaka koji ostaje sa nama".
VRATIO SE ROĐAK
- Rođak će ostati sa nama, više nema mogućnosti da njegovo lice na grupnoj fotografiji ne prepoznamo i porodica je kompletnija nego što je bila pre njegovog odlaska - dodao je predsednik SANU.
Digitalizacija kolekcije trajala je 14 meseci, a omogućena je zahvaljujući Fondu Elene i Genadija Timčenka, jednom od najvećih porodičnih dobrotvornih fondova u Rusiji.