"IZVOZIMO" RIMSKU SRBIJU I AVANGARDU
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 18.05.2018 | 05:35
Kada govorimo o uvoznom i izvoznom bilansu Republike Srbije, da li bi vam palo na pamet da u taj saldo uračunate i poslovanja domaćih muzeja? Ne čudi ako je odgovor ne, kao što ne čudi i činjenica da se na listi 15 najvećih izvoznika za prvi kvartal 2018. našao Narodni muzej, čiji je "izvoz" bio vredan 33,3 miliona evra!
Foto: narodnimuzej.rs/printscreen
PREVREMENI IZVOZ
Reč je, naime, o tome da se svaka izložba našeg nacionalnog muzeja u inostranstvu, kao i ugovorne pozajmice institucijama u svetu vode kao privremeni izvoz - dok ne istekne ugovor, a dela se uz sve carinske procedure vrate u zemlju. Kako se iz riznica naših muzeja potražuju dragoceni predmeti, ne čudi što i cena polise, koju određuje i procenjena vrednost dela i stepen rizika, tokom trajanja izložbe dostiže neverovatne cifre.
Čak 30 eksponata iz Narodnog muzeja izloženo je trenutno u Akvileji, na severoistoku Italije, na postavci pod nazivom „Blago i carevi - raskoš rimske Srbije", a nedavno je iz zbirke našeg muzeja rad Nikolasa Renijea "David sa Golijatovom glavom" bio na pozajmici za monografsku izložbu u Nantu.
- Sve te svote nama se samo čine velikim. Sva potraživanja su mahom nacionalno podstaknuta, naročito kada je reč o Francuzima, koji od nas traže Moneovu "Ruansku katedralu" za koju osiguranje može da košta i nekoliko stotina hiljada dolara. A kada bismo govorili o prodajnoj vrednosti, bila bi skuplja i od nedavno prodatog Modiljanijevog akta od 157 miliona dolara. Ipak, više bih voleo kada bi ta potraživanja bila pre u pravcu naše nacionalne umetnosti, nego što se traže za pozajmicu pojedina dela evropskih umetnika - ističe Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.
Foto: narodnimuzej.rs/printscreen
Naš sagovornik kaže i da Evropa ceni naš srednji vek, fragmente nekih ikona iz Đurđevih stupova, zvona i, naravno, Miroslavljevo jevanđelje, za koje bi svaka cena bila i previsoka i preniska zbog njegove neprocenjive duhovne vrednosti. Iz pomenutih razloga, original ne napušta sigurnu škrinju muzeja.
ŠALJEMO REPLIKE
Iz bezbednosnih razloga i činjenice da su ogromne sume osiguranja, Istorijski muzej Srbije je u Buenos Ajresu, Londonu, Parizu i Stokholmu izlagao reprodukciju fotografije Milunke Savić, baš kao što je reprodukciju portreta kneza Miloša Obrenovića imala priliku da vidi "samo" publika u Solunu, na Kefaloniji i u Atini. Izuzetak je bila izložba "Imaginarni Balkan. Identiteti i sećanje u dugom 19. veku" na kojoj je, kao velikom međunarodnom projektu koji je okupio niz evropskih muzeja, bio prezentovan i portret Vožda Karađorđa rad Arsenija Petrovića iz 1840.
Foto: imus.org.rs/printscreen
- Jedno vreme smo imali više zahteva za dela Dušana Otaševića, dok u poslednje uglavnom pozajmljujemo avangardne radove, tj. beogradske nadrealiste, zatim radove socijalističkog modernizma (Lubarda, Pregelj, Stupica) i naravno konceptualnu umetnost (Todosijević, Paripović, Popović...). Najviše zahteva za pozajmice imamo iz regiona, ali ima i iz Evrope i sveta - navode iz Muzeja savremene umetnosti.