GRLIĆ Kultura nas NEĆE POMIRITI jer ima VIŠE ONIH KOJI NE IZLAZI iz DUPETA VLADA
IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 03.10.2018 | 07:35
Vlast funkcioniše i opstaje na neprijateljima. Mržnja hara svetom, truje i ono malo dobrog što je ostalo, poručuje kultni reditelj.
Foto: ST/Vlada LUKIĆ
Nisam se nadao da će toliko ljudi doći, nisam se, je*ote, nadao da ću toliko potpisivati, ne krije oduševljenje Rajko Grlić na početku razgovora za Srpski telegraf nakon promocije svoje knjige "Neispričane priče" (Laguna) pre dve večeri u Jugoslovenskoj kinoteci. Sam naslov garantuje sadržaj: to su intimne ispovesti samome sebi, beleške i ideje za buduće filmove, podsetnici jednog od najpoznatijih jugoslovenskih filmskih stvaralaca.
"ČARUGA" ZA KRAH JUGE
Jedan od najdražih gostiju Beograda kroz sve godine u zajedničkoj državi, ali i posle rata, klima glavom i smeje se na konstataciju da neke holivudske glumice nisu toliko autograma odjednom dale.
- Ne volim ljude koji puno pričaju o sebi, ne volim rijaliti, ne volim biti egzibicionista i sve sam to prekršio objavljujući ovu knjigu. Sve je počelo od mojih zabeleški pisanih za mene, bez ikakve potrebe da budu lepe ili nekom drugom čitke. Mislio sam, možda bi ta gomila mojih beleški i podsetnika u jednom kompjuterskom folderu mogla da znači mojim unucima, ako ih slučajno bude zanimalo, šta sam to radio, a šta nisam, zašto nisam, da imaju osećaj prošlosti o našoj porodici... A onda sam u jednom trenutku slabosti to pokazao Anti Tomiću, koji je rekao da ovo mora imati formu neke knjige, biti objavljeno - kaže Grlić.
Kada su najave rata u Jugoslaviji postale dovoljno nedvosmislene, poželeo je da ode dovoljno daleko da što manje vesti o tome čuje. Evropa je bila komšiluk i jedino je preko bare našao utočište. Seća se, kaže, poslednjeg kadra koji je snimio u jugoslovenskoj kinematografiji.
Foto: ST/Vlada LUKIĆ
- Kada smo završavali "Čarugu" 1990, sećam se da sam izašao iz svetlosnog tunela u kojem smo snimali i rekao: "Ovo je zadnji kadar koji sam ikada snimio u ovoj državi." Niko još nije znao šta nas čeka, ali miris toga je bio u vazduhu. Desilo se šta se desilo, vremena vas bace, vaš brod doživi ovo-ono, ali ostane brod. Ja sam ostao to što jesam, moj brod je bačen daleko - priseća se Grlić, koji se nemalo puta našao u situaciji da u Srbiji bude ustaša, u Hrvatskoj četnik.
"Čaruga" se smatrala poslednjim jugoslovenskim filmom, a onda je 2000. proglašena za prvi hrvatski film, pa je Grlić, hteo to ili ne, promenio tim u kojem igra. Imao je potom poriv da zabeleži dešavanja sa Tuđmanom i tako je nastao film "Novo, novo vrijeme", koji ga je definitivno smestio u hrvatsku kinematografiju.
BUDŽET JE CENZURA
Lane je "Ustav Republike Hrvatske" uzburkao i ovdašnju i tamošnju javnost, napetosti i buri emocija doprinela je i sjajna gluma pokojnog Nebojše Glogovca, ali Grlić, uprkos tome i činjenici da je u Beogradu dočekivan sa ljubavlju i divljenjem, nije optimista u pogledu suštinskog poboljšanja odnosa Hrvatske i Srbije.
- Kultura nas neće pomiriti jer uvek ima više onih koji ne izlaze iz dupeta svojih vlada. Vlast funkcioniše i opstaje na neprijateljima, ako ga nema, daj napravi. To je usud i Srba i Hrvata, kao da smo Palestina. Krajnji populisti, ultimativna desnica, i jedna i druga, ne mogu jedna bez druge, bez tog neprijatelja koji hrani mržnju. Tako je u Americi, tako je u Poljskoj, Mađarskoj, mržnja hara svetom, truje i ono malo dobrog što je ostalo - upozorava autor kultnih jugoslovenskih filmova i dodaje da je budžet najveća cenzura, najsnažnija ruka politike koja određuje sudbinu filma.
- Gadno je kad se neko s vama tako igra - zaključuje Grlić.