Samo u jednoj zemlji postoji Ministarstvo sreće, zabranjena je seča šuma i duvan, a u školi deca uče da budu bolji ljudi

Foto: pixabay.com

Butan

Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam.

BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU

U Butanu pravo na sreću upisano je u član devet njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.

Po istraživanju magazina "Biznisvik" iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.

U ovoj azijskoj zemlji se tokom popisa stanovništa između ostalog, postavlja i pitanje "da li ste srećni?" U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

Foto: instagram.com/queenjetsunpema

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma. Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće, a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

MESTO KAO NIJEDNO NA SVETU

Butan, koji je prema svim pokazateljima zaista jedinstveno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Jednim delom i zbog toga što nisu prošli kroz ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

Zemlja na Himalajima koja nikada nije osvojena niti kolonijalizovana, uspela je da se drži za svoju kulturu u periodu transformacije iz apsolutne monarhije u demokratiju.

Foto: pixabay.com

Kod njih je protivzakonito ubijati životinje i većina stanovništva su vegetarijanci.

Zemlja je zauzela jedinstven pristup turizmu, promovišući se kao "ekskluzivna destinacija" koja nudi skupe usluge za mali broj turista. Turisti mogu da posete tu zemlju samo preko licenciranih agencija, a turistički aranžmani koštaju između 200 i 250 dolara dnevno, u zavisnosti od usluge. Deo novca prikupljenog od turizma vlada Butana koristi za ulaganja u zdravstvenu negu, besplatno školstvo i izgradnju infrastrukture.

ŠKOLSTVO i EKOLOGIJA

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen, a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu. I školstvo se razlikuje u Butanu, deca u školi ne brinu samo o ocenama, već uče kako da postanu bolji ljudi, kako da čuvaju okolinu, osnovne poljoprivredne tehnike, kao i da recikliraju razne materijale.

Još jedan zanimljivost o životu u Butanu je da se šume ne seku, a stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Centralni i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni i oni su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom. Butanski ustav propisuje kako najmanje 60 odsto zemlje mora biti pošumljeno.

Foto: pixabay.com

Plastične kese su zabranjene

Zbog toga što nije urbanizovan, poseduje neverovatne prirodne lepote.

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

Butan je, inače, i poslednja zemlja koja je tek 1999. godine uvela televiziju i internet, a 2003. je stigla mobilna telefonija. Od pre 19 godina zabranjena je i upotreba plastičnih kesa.

Butan je i jedina zemlja na svetu u kojoj je zabranjena prodaja i konzumacija duvana.