ZEMLJA KOJA MIRIŠE NA EGZOTIKU: Upoznajte Maroko Iz ugla jednog putnika, a ne turiste
IZVOR: Katarina MARTIĆ - 21.03.2019 | 02:12 >> 15:52
Dok koračam po prostranoj plaži, noge mi zapljuskuju talasi Atlantskog okeana. Sveže je, ali prijatno. Duva vetar, ali svežina i te kako prija. U vazduhu se oseća miris argana i začina... Priča može da počne.
Foto: Privatna arhiva
Kako zamišljate potpunu slobodu?
Plaža, vetar, pesak, bose noge, duboko disanje, sunčani zrak na licu. Tako je zamišljam i nju sam doživela. U Maroku. Na obali Atlantskog okeana. Znate onaj osećaj kada ste na ivici energije, kada vam samo treba da se negde izmestite. Hitno! E, u takvoj situaciji mi se desio Agadir. Morala sam da odem, prosto mi se javio osećaj da moram otići u Maroko. I verujte... U takvim situacijama samo poslušajte svoj um i telo. Neće vas prevariti...
Let je bio iz Budimpešte (ako kartu uzmete ranije, do Agadira vas može koštati svega 60 evra). Stigla sam u večernjim satima. Na recepciji me je sa ogromnim osmehom dočekao gospodin od nekih pedesetak godina.
Hladna jutra i večeri
Foto: Privatna arhiva
- Dobro veče, gospođice. Želimo da se osećate kao kod svoje kuće - reče mi i u trenu sam poželela da mu kažem da nikako ne želim da se osećam kao što sam se osećala poslednjih nedelja kod svoje kuće.
Ne znam zašto, ali imala sam osećaj kao da mi je ovaj nasmejani Marokanac neki dalji rođak kog dugo nisam videla. Soba je mirisala na čisto i neko cveće. Želela sam da ostavim stvari i izletim na ulice Agadira. Samo da hodam. Oseća se uticaj francucke kolonizacije. Na svakom koraku se čuje francuski, karirani stolnjaci sa ružama, lagana muzika... Dosta restorana uz obalu su kopije pariskih bistroa. Sviđa mi se. Naročito jer su im Marokanci dali svoj pečat. Spuštam se do samog mora. Vetar jače duva. Prilično je hladnjikavo (ako planirate put u martu i prvoj polovini aprila, obavezno ponesite majice sa dugim rukavima, kao i trenerke). Nije mi palo na pamet da bi moglo da bude oko 10 stepeni (slično je i ujutru, ali je zato preko dana skoro 30), ali svežina prija.
Dok koračam po prostranoj plaži, noge mi zapljuskuju talasi Atlantskog okeana. U vazduhu se oseća miris argana i začina...
Iz Agadira sam ujutru krenula za Marakeš. Kada sam stigla do Džema el Fna, čuvenog trga, stekla sam osećaj kao da sam u nekom od filmova Indijane Džonsa. Prilaze mi prodavci arganovog ulja. Obožavam ga. Nema te kreme za lice, a ni maske za kosu posle koje ćete osetiti da ste svileni kao posle arganovog ulja. Ali bukvalno.
Foto: Privatna arhiva
Predivni sukovi
Foto: Privatna arhiva
- Evo za sedam evra bočica organsko, 100% prirodno. Nema dodataka, maj sister! - ubeđuje me prodavac da uzmem.
Zahvaljujem se i kažem da sam već kupila.
- Može i za šest - neumoljiv je.
Teško žabu u vodu naterati, uzimam nekoliko bočica iako sam rekla sebi da ću otići direktno kod žena koje ga ručno prave i tamo kupiti (i otišla sam i uzela još nekoliko, uz obrazloženje samoj sebi - trebaće za suvenire).
Obožavam sukove (pijace) u arapskim zemljama. Mogla bih danima da prolazim kroz uske stazice, dok sa njihove leve i desne strane nailazim na gomilu tezgi sa voćem, začinima, arapskom odećom, maramama, ćilimima... i nekako se nikad ne izgubim. Osećam se sigurno i na svom. Jako čudno, ali i jako oslobađajuće. Fascinira me njihov red u tom haosu. Svaka uličica u suku je sa određenom vrstom namirnica. Neće vam se desiti da u kvartu sa ćilmima naiđete na začine i obratno. Prodavci su jako ljubazni, vole da se cenkaju, ali nisu napadni kao u pojedinim arapskim zemljama gde se po pet puta preznojite dok pokušavate da se izvučete od napornih trgovaca. Što se cena tiče, ukratko - kao kod nas. Od hrane u restoranima preko pijace. Tako je bar za turiste. Tako da, koliko potrošite u Agadiru i Marakešu za sedam dana, potrošili biste i u, recimo, Novom Sadu - bez kupovine suvenira i arganovog ulja...
Foto: Privatna arhiva
Potpuni preporod
Uveče sam se vratila u Agadir. Ne pamtim kada sam tako dobro spavala. Sva čula su mi bila opijena Marakešom.
U sedam ujutru sam otišla da trčim po pesku. Agadirska plaža je idealna za to. Prijatno sam se iznenadila kada sam videla dosta "kolega", muškarci i žene kako prepušteni svojim mislima, trče osmehujući mi se.
- Bonžur - govore u trku i nastavljaju.
Foto: Privatna arhiva
Ovde se nalaze i mini-teretane na otvorenom, pa ćete videti umotane žene kako marljivo vežbaju na spravama. Veliki respekt! Obišla sam dosta arapskih zemalja, ali prvi put sam videla ovoliko stanovništva koje vežba. Posle trčanja odlazim do malog ribarskog mesta Tamri. Obala prepuna kamenja obloženog zelenom travom, mir koji se oseća na svakom koraku, plavi ribarski čamci, bele kućice sa plavim vratima... Verujem da možete da se zamislite u takvom okruženju i da ne poželite brzo da ga napustite. Ja sam u upoznavanju ove čarobne zemlje provela svega sedam dana. Za sedam dana me je preporodila.
Okolinu ribarskog sela Tamri možete videti u video zapisu ispod.
Preukusne masline, miris pečenog hleba koji se širi uskim ulicama, čuveni sukovi prepuni začina, ćilima i druge pijačne robe, vetar, drveće argana, stada kamila uz glavni put, koze koje mirno brste uspentrane na nisko drveće neke su od asocijacija na ovu toplu zemlju, koja će vas osvojiti svojom pitomošću, lepom energijom i divnim ljudima.
Šta obavezno videti i probati u Maroku
1. Bašta Mažorel u Marakešu. Tokom osamdesetih godina Pjer Berže i Iv Sen Loran su otkupili ove bašte i potpuno ih restaurirali. Mažorelov atelje je sada mali muzej posvećen islamskoj umetnosti. Iv Sen Loran je umro 2008. godine, kremiran je i njegov pepeo je prosut po ovim baštama
2. Džema el Fna - čuveni trg sa ogromnom pijacom, takođe u Marakešu
3. Kasbah Tamadot. Vila-hotel Ričarda Bransona, vlasnika producentske kuće "Virdžin", nalazi se u Atlas planinama. Tamo mu živi majka, ali je otvorena za posetioce i prelepi pogled i ambijent će vas ostaviti bez reči. Provedite nekoliko sati tamo uz marokanski čaj i prepustite se zenu
4. Agadir. Letovalište koje je najbolje posetiti od juna do septembra. Divna plaža i veliko prostranstvo je ono po čemu ću ga pamtiti. Žestoko je razrušen u zemljotresu 1960, nakon kojeg je podizan iz pepela, tako da su zgrade novije arhitekture
Foto: Privatna arhiva
5. Esauera. Stari portugalski grad u kome su uživali i Džimi Hendriks i Bob Marli. Ime grada prevedeno na arapski jezik znači mali bedem, zbog tvrđave koja se nalazi u okviru grada
6. Rajska dolina. U blizini Agadira nalazi se prava mala oaza. Pešačićete kozjom stazicom dok ne dođete do jedne uvale u stenama gde se nalazi malo jezero.
Tu se možete kupati skoro celog dana i predahnuti uz sokove od sveže ceđenog voća
Foto: Privatna arhiva
Noć u Sahari, zašto da ne?
Ukoliko želite, možete provesti i nekoliko noći u Sahari. Dine Eg Šebija će vam sigurno delovati poznato ako ste gledali filmove "Mumija" ili "Sahara". Eg Šebi se nalazi na oko 700 km od Marakeša, pa nije baš blizu Agadiru ukoliko ovde dođete na letovanje. Ja sam se ovog puta zadovoljila obilaskom Male Sahare, koja se nalazi na neka dva sata vožnje od Agadira. Uživala sam u spuštanju niz savršeno oblikovane dine.
Najbolji način da istražite okolinu je jahanje kamile, što je takođe jedinstveno iskustvo, mada se ljudi često opredeljuju za terenska vozila.
Fotografije sa lica mesta možete videtu u galeriji ispod.
Više slika i putopisa možete pronaći na Instagram profilu autora teksta @kjarakira.