ČUDO U SVEMIRU: Na Marsu otkriven bor!
IZVOR: blic.rs - 14.09.2017 | 02:30
Rover američke svemirske agencije NASA “Kjuriositi” otkrio je bor na Marsu, u krateru Gejl, što je novi dokaz da je crvena planeta nekad davno podržavala život na svojoj površini, preneo je “Spejs”.
Bor je astrobiolozima veoma zanimljiv hemijski element, koji na Zemlji stabilizuje ribozu. Riboza, monosaharid, je ključna komponenta ribonukleinske kiseline (RNK), molekule prisutne u svim živim ćelijama i vodi metaboličke procese. Ali, riboza je poznata po nestabilnosti i smatra se da je bor taj koji je stabilizuje kako bi formirala RNK.
Kad se rastvori u vodi, bor postaje borat, koji u reakciji sa ribozom omogućava RNK.
Instrument "Kjuriositija" Kemkem (ChemCam; Hemija i kamera), koji seče kamenje na Marsu laserom i ispituje njihove minerale, detektovao je hemijski otisak bora u mineralnoj žici kalcijum sulfata na stenovitom tlu kratera Gejl, širokog 154 kilometra.
Bor bio u vodi
Te žice su formirane prisustvom drevnih podzemnih voda, što znači da je voda sadržala bor. Detekcija bora u žicama kalcijum sulfata, koje su deponovale drevne vode, pokazuje da je borat bio prisutan u vodi “od 0-60 stepeni Celzijusovih sa neutralnim do alkalnim pH, naveli su istraživači, preneo je "Spejs".
- Zato što se smatra da borat ima važnu ulogu u pravljenju RNK – jednog od temeljnog elementa života – pronalazak bora na Marsu otvara dalje mogućnost da je na toj planeti nekad postojao život - naveo je u saopštenju vođa studije Patrik Gasda, naučnik Nacionalne laboratorije Los Alamos u Nju Meksiku.
S obzirom da je borat identifikovan u krateru starom 3,8 milijardi godina, mlađim od bilo koje formacije života na Zemlji, to ukazuje da su uslovi za život možda postojali na drevnom Marsu nezavisno od Zemlje.
Otkriće bora je još jedan dokaz u nizu da je život nekad davno postojao na crvenoj planeti. Otkako je sletio na Mars 2012, "Kjuriositi" je otkrio tragove da je četvrta planeta od Sunca nekad imala vodu na svojoj površini, uključujući sistem reka i jezera, te slojeve minerala na planini Šarp u centru kratera, visokoj 5,5 kilometara.