Umro od gladi sa 30 kilograma težine, a pored Ajnštajna bio je jedan od najvećih umova XX veka
IZVOR: Blic, Republika - 28.09.2019 | 06:48
Austrijski matematičar Kurt Gedel bio je ujedno briljantnog uma i i mentalno oboleo. U svojim dvadestim inovirao je svet matematike, a što je više stario toliko je njegovo ludilo odnosilo prevagu. Paralizovan zbog paranoje, odbijao je da pojede nešto dok njegova žena ne bi prva probala. Kada je ona onemoćala, Gedel je umro od gladi.
Foto: wikimedia.org
Od malih nogu je bio pametan, ali nervozan. Porodica mu je dala nadimak "Gospodin Zašto" zbog njegove neprestane ljubopitljivosti. U osnovnoj školi dobio je groznicu, koja mu je ostavila srčane probleme tokom celog života.
Istakao se u srednjoj školi i na Univerzitetu u Beču kao natprosečan student, a doktorirao je 1929. godine sa 23 godine. Studije su mu promenile i profesionalni i privatni život.
Ljubavne prepreke
Na Univerzitetu u Beču upoznao je i zaljubio se u Adel Nambarski, razvedenu plesačicu, šest godina stariju od njega. Njegovi roditelji protivili su se vezi, a njega je to veoma uznemirilio, naročito jer je bio veoma blizak sa majkom. Adel se pokazala kao najveća podrška u njegovom životu. U brak su stupili 10 godina kasnije, 1938. godine i ostala je uz njega do kraja života.
Objavio je "Teoremu nepotpunosti" 1931. godini, revolucionarnu formulu koja tvrdi da je nedokaziva u datom formalnom sistemu. Ako bi bila dokaziva, onda bi bila netačna, što predstavlja kontradikciju ideji da su u konzistentnom sistemu dokazivi iskazi uvek tačni. Stoga će uvek postojati bar jedan istinit ali nedokaziv iskaz. Ona je u matematčki svet došla kao zemljotres.
Njegovi uspesi nizali su se istovremeno sa unutrašnjim krizama. Veliki deo života sredinom tridestih proveo je u institucijama za mentalno obolele.
Foto: pixabay.com
Veliko prijateljstvo
Kada su nacisti aneksirali Austriju 1938. godine, sa suprugom se preselio u Prinston u Nju Džersiju, gde su proveli ostatak života. U Prinstonu se združio sa Albertom Ajnštajnom. Dva imigranta svakodnevno su šetala do svojih kancelarija na Institutu za napredne studije na Prinstonu, ćaskajući na maternjem nemačkom jeziku. Zajednička interesovanja i jezik vodili su i do društvne izolacije. Ajnštajn je čak bio u pratnji Gedelu na testiranju za građanina SAD, što je umalo propalo zbog toga što je pronašao rupu u američkom Ustavu i to je uzbuđeno objašnjavao sudiji.
Međutim, Ajnštajn i Gedel bili su suprotnosti. - Ajnštajn je bio pravi društvenjak, uvek nasmejan, a Gedel uštogljen, usamljen i pesimista - piše Njujorker. Gedel se smatra najvećim logičarem posle Aristotela, ali njegovi ukusi su bili više populistički nego što bi uz tu tvrdnju bilo očekivano - omiljeni film mu je bio "Snežana i sedam patuljaka".
Blistavi matematički um, zatvoren u svom teškom svetu
Njegove osobenosti bilo je teško ignorisati. Bio je paranoičan, verovao je u duhove, plašio se da će biti otrovan i ubeđen da matematičari koji mu dolaze u posetu žele da ga ubiju. Jeo je samo puter, hranu za bebe i laksative.
Nakon Ajnštajnove smrti potpuno se povukao u sebe. Oni koji su želeli da razgovaraju sa njim, morali su prvo da mu telefoniraju, čak i da su se nalazili u istoj zgradi. Kada bi mu došlo da izbegava ljude, zakazao bi sastnak ali se prosto ne bi pojavio.
Nacionalna medalja u nauci namenjena mu je 1975. godine, a on je odbio da ode na ceremoniju u Vašington. Trebalo je da mu je dodeli predsednik Džerald Ford, koji ga je bezuspešno ubeđivao i nije pomoglo ni slanje privatnog automobila po njega. Plašio se da će se razboleti, nosio je ski maske i prekrivao je nos kada bi izlazio napolje. Jeo bi samo ono što je Adel prva probala.
Kada je ona hospitalizovana krajem 1977. godine prestao je da jede i postao hodajući kostur. Dve nedelje kasnije, veliki matematičar, umro je od gladi, u 71. godini težak svega 30 kilograma.