Srpski običaj morbidan do koske! Crna svadba - dan kada se živa verenica udaje za mrtvog mladića, dok se porodica veseli na groblju
IZVOR: Republika - 04.11.2019 | 07:24
Kada nesrećnim slučajem devojka izgubi svog verenika, ona mu na sahranu dolazi u venčanici. Isto važi i kada je obrnuta situacija, tada mladić dolazi verenici na sahranu u svadbenom odelu. Ovaj običaj naziva se "crna svadba", a verovali ili ne u nekim delovima Srbije, on se još uvek praktikuje.
U vlaškom kraju (gde ovakvu sahranu nazivaju crna svadba) ide se korak dalje. Igra se kolo na groblju (kao da je prava svadba) i smatra se da ovaj brak traje godinu dana, nakon kojih (živa) osoba može da nastavi dalje sa svojim emotivnim životom.
U slučaju da oboje mladih koji su vereni nastrada zajedno, tada porodica izražava poštovanje prema njihovoj ljubavi i prerano ugašenim mladim životima, time što ih simbolički mrtve venčava i sahranjuje jedno pored drugog, nju u venčanici, a njega u svečanom odelu. U nekim krajevima se mlade devojke (iako nisu bile verene) sahranjuju u venčanici. Veruje se da nevina duša na onaj svet treba da ode u čistom, nevino belom što simbolizuje venčanica.
Kad je sve počeloSve do potkraj XIX, pa čak i u XX veku, u delu Homolja i Podunavlja u području Đerdapa, naseljenih vlaškim življem koje neguje i čuva tradicionalnu narodnu religiju, u kultu mrtvih su se odvijala dva specifična običaja, nepoznata u drugim delovima sveta. Jedan je bio vezan za kult Sunca, "otkopavanje pokojnika", a drugi "crna svadba" sa elementima duboke ljudske drame.
Foto: pixabay.com "Otkopavanje" se posebno uobičavalo kad umre mlada osoba, devojka ili mladić. Četrdesetog dana posle pogreba, rodbina pokojnika bi došla na groblje, otkopala bi grob i izvadila kovčeg. Obavljali su to u doba kada se Sunce rađa. Uspravili bi kovčeg ili sanduk, skidali poklopac i belom maramom prebrisali lice pokojnika. Potom bi mu lice okrenuli prema Suncu da ga obasjaju sunčevi zraci. Pošto bi Sunce "primilo" pokojnika, ponovo bi ga pokopali i tog dana bi porodica priredila sve pogrebne obrede kao da je prvi put sahranjen. Koliko se zna, poslednji ritual ovakvog posvećenja Suncu, s ciljem da se pokojniku obezbedi večni život na onom svetu, obavljen je devedesetih godina prošlog veka. On se odvija u najužem porodičnom krugu i zato se o njemu u javnosti veoma malo zna. |
Ovo zaista nekome može da zvuči bizarno ali za sve postoji objašnjenje tako i za ovo. Naime u životu čoveka postoje tri važna događaja a to su rođenje, smrt i venčanje. Simboličnim venčanjem pokušava se dovesti u ravnotežu narušeni poredak prema starog religijskom verovanju Slovena da smrt ne dolazi pre venčanja. Sve je usmereno ka tome, da se po tradicionalnim narodnim verovanjima preminulom olakša prelazak na onaj svet, kao i večni boravak u raju.
Decenijama postoji legenda u okolini Zaječara koja kaže da se duh mlade koja je poginula u saobraćajnoj nesreći putujući na medeni mesec ili duh devojke koja se obesila kada ju je ostavio verenik pred samo venčanje, pojavljuje noću na putu kao utvara u venčanici.