Naučnici otvaraju Pandorinu kutiju! Njihov NAJOPASNIJI eksperiment PROGUTAĆE planetu!


IZVOR: Republika - 06.11.2019 | 12:50


Godina 2012. bila je velika što se tiče otkrića o crnim rupama, a nedavno je i snimljena prva fotografija jednog takvog kosmičkog čudovišta. Prvo je "Sajentifik Amerikan" objavio da se crne rupe nalaze svuda, a potom je tim naučnika sa Univerziteta Prinston ustanovio da je crne rupe, u stvari, lakše stvoriti nego što se prethodno mislilo.

Foto: Image by Pete Linforth from Pixabay

Foto: Ilustracija

Njihovo otkriće je pokazalo da formacija crne rupe zahteva znatno manje energije nego što su to pokazale prethodne kalkulacije.

U međuvremenu, možda baš zbog ovih otkrića, zabrinutosti oko mogućnosti uništenja sveta otvaranjem crne rupe koja će progutati Zemlju uz pomoć sudarača čestica, ostale su prisutne u širim konverzacijama oko atomskog istraživanja.

MANJE ENERGIJE

Studija Prinstona "Ultrarelativistička formacija crne rupe", objavljena 2013, razvila je novi kompjuterski model koji su iskoristili da pokažu da je za formiranje crne rupe potrebno 2,4 puta manje energije nego što se smatralo u prethodnim istraživanjima.

Istraživači su otkrili da je prag za formiranje crne rupe niži nego što to procenjuje takozvana pretpostavka obruča. Štaviše, blizu tog praga dva različita prividna horizonta prvo oforme postkoliziju, a potom se spoje. Istraživači, kako piše portal Phys.org, znaju da je teoretski moguće stvoriti crnu rupu zbog Ajnštajnove teorije relativiteta, posebno dela koji opisuje vezu između energije i mase – povećanje brzine čestica uzrokuje da se i njena masa poveća.

Foto: pixabay.com

Upravo to je navelo istraživače s Prinstona da naprave kompjuterski model zasnovan na originalnoj Ajnštajnovoj hidrodinamičkoj jednačini. Ovaj model pruža virtuelni prozor za posmatranje šta se događa kad se dve čestice sudare. One fokusiraju svoje energije jedna na drugu i zajedno stvaraju kombinovanu masu koja gura gravitaciju do krajnjih granica i kao rezultat nastaje veoma sićušna crna rupa.

Takav rezultat je bio očekivan, ali je iznenađujuće bilo otkriće da je za to potrebno 2,4 puta manje energije za proizvodnju sićušne crne rupe od prethodnih kalkulacija.

A naša galaksija je, kako navodi "Jahu njuz", puna crnih rupa. Osim one supermasivne u centru Mlečnog puta tu je niz manjih crnih rupa. Većina ih ima masu četiri ili pet puta veću od Sunca i horizonti su im svega oko 12 kilometara u prečniku, ali smatra se da postoje desetine hiljada ovih ostataka kratkih života velikih zvezda, kako je izvestio “Sajentifik Amerikan”.

"LUDI NAUČNICI"

Sve to je podstaklo zabrinutost da naučnici svojim eksperimentima na CERN-ovom Velikom sudaraču čestica (LHC) lete preblizu sunca i da će otvoriti mikroskopsku crnu rupu sa potencijalno katastrofalnim posledicama. Dok mediji danas pišu o “ludim naučnicima” koji izvode eksperimente sposobne za uništenje univerzuma, svi strahovi izašli su na površinu još pre nego što je LHC uopšte uključen. Američka svemirska agencija NASA je još 2008. saopštila da uključivanje akceleratora nije dovelo do stvaranja mikroskopske crne rupe, koja isto tako nije počela brzo da uvlači okolnu materiju i guta Zemlju.

Strah od ovog eksperimenta je bio toliko raširen da je CERN na stranici svog sajta za česta pitanja i odgovore objasnio da li će generisati crnu rupu, čak su se i naučnici s Prinstona obratili tom sporu, ukazujući da bi čak i sa njihovim novim otkrićem otvaranje crne rupe dovoljno velike da proguta Zemlju, zahtevalo za milijarde puta više energije nego što je njihov LHC sposoban da generiše. Štaviše, ako bi se crna rupa i otvorila u sudaraču, brzo bi nestala zahvaljujući efektu Hokingove radijacije.

Iako su strahovi od uništavalačkog potencijala mikroskopskih crnih rupa prenaduvani, činjenica da čestica može otvoriti ove sićušne crne rupe ostaje. Čak je i CERN istakao da “LHC neće generisati crne rupe u kosmološkom smislu, ali da neke teorije ukazuju da je moguća formacija sićušnih, kvantnih crnih rupa”.

CERN trenutno radi na izgradnji novog akceleratora čestica, četiri puta većeg od LHC-a, koji bi stupio na funkciju kad se ovaj ugasi između 2035-2040. U januaru je objavljen i dizajn “Budućeg cirkularnog sudarača” (FCC), koji se proteže na 27 kilometara ispod Švajcarske.

I dalje ima naučnika koji su zabrinuti zbog ovakvih eksperimenata na granici fizike. Prošle godine je ugledni britanski naučnik ser Martin Ris u svojoj knjizi “O budućnosti” iz 2018. upozorio da se strahovi u vezi LHC-a trebaju uzeti za ozbiljno. On je izneo više scenarija.

Prema jednom bi čestice koje se sudaraju u akceleratoru mogle osloboditi delove “čudne materije” koja bi smanjila Zemlju na loptu širine 90 metara. Po drugom scenariju, eksperimenti bi mogli dovesti do stvaranja mikroskopske crne rupe koja bi neumoljivo izjela našu planetu iznutra. U najekstremnijem scenariju koji je Ris opisao nezgodan slučaj bi mogao uzrokovati propadanje svemira u novu formu koja bi izbrisala sve, odavde do najdalje zvezde. Ris je ukazao da su ovi scenariji malo verovatni, ali da se ne trebaju ni ignorisati.