(VIDEO) Evo zašto je Dan zahvalnosti najmračniji dan u istoriji SAD, a ćurka simbol licemerja!
IZVOR: istorijskizabavnik.rs, Republika - 29.11.2019 | 08:23
Svakog četvrtog četvrtka u novembru građani Sjedinjenih Američkih Država slave, za njih, veliki praznik. Radiće samo oni koji moraju, a proslava uz mnogo hrane i pića će potrajati do duboko u noć.
Foto: pixabay.com
Okupljeni oko bogatih trpeza na kojima počasno mesto zauzima ćurka, širom ove države porodice će danas pripovedati o istoriji i zahvaljivati Bogu na svemu što im je pružio.
Ipak, jednu stranu priče retko će ko pominjati.
Zašto je Dan zahvalnosti jedan od najlicemernijih praznika na svetu?
Za Amerikance je danas, pored Dana nezavisnosti, najveći praznik u godini. Širom ove države danas se, u znak sećanja na prve doseljenike na ovom kontinentu i nedaće koje su oni prošli, slavi Dan zahvalnosti.
Amerikanci će vam reći da se danas obeležava praznik zajednice različitih kultura, dan koji su prihvatili svi bez obzira odakle su i kada stigli u Ameriku. Istorijski, istina je ipak malo drugačija…
Dan zahvalnosti koji to nije
Nakon 66 dana teškog putovanja, prvi engleski doseljenici su stigli u "obećanu zemlju" - Ameriku. Tu su, priča kaže, odmah uspostavili jednakost među sobom i prihvatili zajedničko ime Pilgrims - hodočasnici.
Ipak, zanos i opčinjenost novim domovinom uskoro su zamenili strah i konstantna glad. Bila je hladna i surova zima, a "prvi Amerikanci", naseljeni u luci Plimut, u današnjoj državi Masačusets, nisu znali kako da nabave hranu.
Dan zahvalnosti širom sveta
U Grenadi takođe postoji nacionalni praznik proslave Dana zahvalnosti koji se praznuje 25. oktobra. Međutim, osim istog imena, ne deli ništa zajedničko sa praznikom u Severnoj Americi.
Ovde, obeležava se godišnjica američke invazije na Grenadu 1983. godine i smaknuće tadašnjeg grenadskog premijera Maurisa Bišopa, a slične praznike imaju i Japan i Nemačka.
Datum i mesto održavanja proslave prvih Dana zahvalnosti je diskutabilna. Mesto koje se danas zvanično uzima kao mesto održavanja prvog Dana zahvalnosti (“First Thanksgiving”) je američki grad Plimut u saveznoj državi Masačusets 1621.
Praznik je zvanično uveden 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona i odobrenje Kongresa. Kasnije, 1941. predsednik Ruzvelt potpisao je zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru u znak sećanja na dobrotu Indijanaca i prvu zajedničku trpezu dva naroda.
Ili tako bar kaže romantična priča…
"Dan žalosti" a ne "Dan radosti"
U stvarnosti, evropski doseljenici su vrlo brzo zaboravili na dobrotu starosedelaca američkog kontinenta i počeli su nemilosrdno da ih istrebljuju. Čitava plemena – ratnici, stari, žene i deca, zajedno sa njihovim domovima su nestajali u plamenu "vatrenih štapova" koje su "bledoliki" doneli sa sobom.
Foto: pixabay.com
Čak i u retkim slučajevima, kada doseljenici nisu napadali Indijance i oduzimali im teritorije, domoroci su umirali jer su Evropljani sa sobom doneli viruse i bolesti koje su desetkovale Indijance.
Nepoznato je koliko je američkih starosedelaca živelo na američkom kontinentu u trenutku Kolumbovog dolaska. Procene se kreću od manje od 10 miliona do više od 100 miliona. Danas ih u SAD ima manje od 3 miliona i uglavnom žive u rezervatima ili su potpuno asimilovani.
Spasili su ih Indijanci
Oni su prve doseljenike nahranili i naučili kako da uzgajaju kukuruz i drugo povrće. Kada su hodočasnici naredne jeseni i sami uzgojili dovoljno da mogu da prežive predstojeću zimu, pozvali su Indijance i zajedno su organizovali veliku gozbu.
Na trpezi je, između ostalog, bilo i divljih ćuraka. Zbog toga je ovo nezaobilazno jelo današnjih proslava Dana zahvalnosti koji je postao jedan od omiljenih američkih porodičnih praznika.