Zbog skupocene marame od šatuša strada retka vrsta antilope: Ne pomažu ni visoke kazne!

Foto: youtube.com/ BBC Earth

Šatuš (shahtoosh) je najskuplja i najfinija vrsta vune, potiče od persijske reči i znači "Kralj vune". Dobija se od tibetanske divlje antilope - čirua. Kratka, mekana i veoma topla dlaka omiljen su materijal za izradu šala ili marame. Kako je u pitanju divlja životinja, vunu je nemoguće dobijati šišanjem već isključivo ubijanjem i dranjem leša životinje.

Izuzetno retka vrsta antilope stacionirana je pretežno na Tibetanskoj visoravni, a na meti je krivolovaca koji njenu vunu dalje prosleđuju u Kašmir, u Indiji gde umetnici izrađuju tople i lake aksesoare koji greju vratove imućnih.

Globalna potražnja za šatušom istrebila je gotovo 90% populacije tibetanskih antilopa, tokom prošlog veka, prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode (International Union for Conservation of Nature - IUCN). 

Potražnja za šatušom najveća je kod naroda sa zapada, koji su za šal odgovarajuće boje, dizajna i veličine spremni da plate i do 20.000 dolara.

Poreklo šatuša dugo je bilo neistraženo i zasnivalo se na mitovima. Jedan od čestih mitova bio je taj da šatuš potiče od perja sibirske guske. Drugi, takođe veoma rasprostranjen, glasi da čirui prirodno odbacuju vunu češanjem o kamenje, pa je lokalno stanovništvo jednostavno sakuplja, ne povređujući životinje ni na koji način.

Foto: Tanjug/AP

Slon

Iako tibetanska antilopa sada ima potpuno isti tretman zaštite kao i tigrovi, slonovi i nosorozi - kao jedna od omiljenih meta krivolovaca, broj ovih divljih životinja smatra se da je opao sa nekoliko miliona jedinki na svega 75.000. Čirui su pod zaštitom "CITES" - Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora), a kontrola na graničnim prelazima, kao i kazne za posedovanje šatuša prilično su stroge.

Švajcarska je pri vrhu liste kada je u pitanju trgovina šatušom. Aerodrom u blizini grada Sankt Moric poznato je mesto po ilegalnom uvozu skupocenih marama i šalova. Takođe, Švajcarska vlada je 2003. godine od CITES-a dobila informaciju o postojanju prodavnice u Sankt Moricu gde se prodaje na stotine šalova od šatuša. Prodavnica je preseljena, a poznato je da je anonimna imućna grčka porodica otkupila u tom trenutku 60% akcija. Problem ilegalne trgovine šatušom u Švajcarskoj nije nestao. Prema podacima, koje navodi National Geographic, tokom 2016. godine zaplenjeno je 26 šalova samo u Moricu, a i dalje se dešava da granična policija na aerodromima zapleni ovaj skupoceni materijal.

Šatuš se često meša sa pašminom, a da bi se tačno utvrdilo koji materijal je u pitanju neophodne su veštine profesionalaca. Najpoznatiji je test sa prstenom. Kako je ova vuna izuzetno lagana i tanka, poznato je da se i široki komadi nabrani lako provuku kroz najobičniji prsten. Međutim ni ova metoda nije uvek 100% pouzdana. Kroz objektiv mikroskopa službenici obično traže specifične duge, naborane dlake koje tibetansku antilopu održavaju suvom u divljini. Ove dlake nisu od suštinskog značaja kada je u pitanju karakteristična struktura šatuš-šala jer njihovo prisustvo nije uvek obavezno u tkanju, ali se često dešava da promaknu, a kada se to desi one su dokaz koji se teško uklanja i koji je očigledan.

U Indiji šatuš je ilegalan još od 1970. godine. Uprkos tome, tokom 2018. godine, prema navodima ministarstva u Indiji je zaplenjeno 35 kreacija od šatuša. To je najveći broj iglegalne robe od 2011. godine, kada je zaplenjeno 55 marama i šalova. Smatra se da je promet ilegalne robe daleko veći nego što je to poznato, a s obzirom na to da se šatuš uvozi, napori vlade Indije usmereni su na jačanje programa obuke za indijske granične službe.